Misliš da je suviše dobro da bi bilo istinito
Stvari se razvijaju, a on nikako ne pokazuje to svoje pravo lice i ti se pomalo opuštaš. Ali kad osetiš da si se suviše opustila, trgneš se i pomisliš da to sigurno ne može da bude realno, prosto je suviše dobro, a stvari prosto ne mogu da budu toliko dobre, negde mora da postoji zajeb. I postoji – u tebi. Ali ovo još nije trenutak kada ćeš shvatiti da toksičnost u ovu vezu unosiš ti i da je potrebno da se zaustaviš, da se otvoriš, da razgovoraša sa novim dečkom o svojim strahovima i da mu pomogneš da shvati tvoje čudno ponašanje. Ovo je trenutak kad počinješ stvarno čudno da se ponašaš.
Pokušavaš da ga oteraš od sebe
Pokazuješ svoje nepoverenje i nestabilnost na sve načine. Pokušavaš da se posvađaš sa njim, da ga izazoveš, da ga testiraš. Ponašaš se najuvrnutije i najgore što možeš, jer u nekom trenutku on će se sigurno više neće moći da se pretvara i pretvoriće se u životinju kakva jeste. Napadaš ga i napadaš, dok te ne zaustavi i kaže ti da ne može više ovako, jer ne zna šta se sa tobom događa i dok ne vidiš da ga stvarno povređuješ svojim ponašanjem. Tada shvataš da si postala psihopata umesto psihopate i da kažnjavaš sebe, umesto da se opustiš i dopustiš nekome da ti se približi i da, što je najgore, tog drugog povređuješ i guraš od sebe. Kad te suoči sa svojom povređenošću, pokušaćeš da mu kažeš nešto od onoga što je već trebalo da zna.
