Postoje depresivna raspoloženja koja su vezana za godišnja doba, poznata kao sezonski afektivni poremećaj, a najčešća je takozvana zimska depresija. Njena pojava se povezuje sa poremećajem biološkog ritma, kao i sa manjkom dnevne, odnosno, sunčeve svetlosti i toplote. Ovoj vrsti depresije najpodložniji su oni koji žive u hladnim predelima gde su noći duže od dana.
Kao okidač za pojavu depresije uočena je ishrana koja ne sadrži dovoljno vitamina i minerala. Istraživanja pokazuju da manjak omega 3 masnih kiselina, ili neravnoteža između između omega 3 i omega 6 masnih kiselina, uvodi u rizik od pojave depresije. I unošenje šećera je rizično za emotivnu i mentalnu ravnotežu, kažu naučnici.
Narušeno fizičko zdravlje, oslabljen ili poremećen rad nekih organa, takođe mogu negativno da utiču na psihičlko zdravlje. Neko može da iskusi deprsivnu epizodu zbog bilo koje bolesti i svih neprijatnosti povezane sa njom, a najčešći okidači za pojavu depresije su poremećaji štitne žlezde, Adisonova bolest i problemi sa jetrom.
Nezdravi životni stilovi u pravcu razvijanja zavisnosti, zloupotrebe alkohola i psihoaktivnih supstanci, takođe mogu da izazovu depresiju.
I naravno, deprsiju izazivaju stresni i bolni periodi u životu, kada se dešavaju stvari koje ne možemo da kontrolišemo i kroz koje moramo da prođemo i da ih odbolujemo. Razvod, raskid, gubitak bliske osobe, porodična nesreća – u ovakvim situacijama prirodno reagujemo pokazujući simptome depresije – gubitak apetita, nesanicu, nedostatak želje da učestvujemo u bilo kakvim aktivnostima, neprihvatanje trenutne životne situacije. Posle nekog vremena ovi simptomi bi trebalo da se smanje i povuku, odnosno, trebalo bi da prođemo kroz proces bolovanja i prihvatanja, ali ako se umesto toga pogoršavaju i predugo traju, potrebno je potražiti stručnu pomoć u lečenju depresije.
izvor naslovne fotografije: instagram.com/mood70s
Brankica Milošević
