Šta ti govori tvoj unutrašnji kritičar?

Ti ne znaš šta drugi stvarno misle o tebi

Još jedan radni poligon ogromnog terena ubeđenja, na kome unutrašnji kritičar ima mnogo posla, jeste tvoja predstava o tome kakvu predstavu o tebi drugi imaju. Ne možeš da znaš šta oni stvarno misle o tebi. Ali tvoj unutrašnji kritičar je silno domišljat – on ti prevodi i tumači njihove reakcije, poglede, osmehe, govor tela. On to radi lukavo – ukazuje ti na tvoja ponašanja, reakcije, poglede, osmehe, govor tela i na to kako se oni ogledaju u očima drugih. Prema njegovom tumačenju, u očima drugih si veća i deblja nego što jesi, nametljivija, nespretnija, luđa, rasejanija i neprijatnija nego što si ikad stvarno bila. Kritičar ti šapuće da su ljudi neblagonakloni, pakosni, spremni da te pregaze, da uočavaju sve tvoje mane, smeju ti se i ogovaraju te. Pošto ljudi to stvarno često čine, nije ti teško da poveruješ da si im na meti. Ali kritičar ti samo prenosi tvoja ubeđenja. Vidi, razmisli: Svako živi u svojoj realnosti, obuzet sopstvenim ubeđenjima, problemima, željama, frustracijama, ambicijama, ograničenjima. Baš njih briga da te skeniraju do kostiju i razmatraju tvoje borbe, tvoje slabosti i strahove. Ljudi te pogledaju površno, pokupe prvi utisak i nastave dalje, zaboravljajući da postojiš. Šta misle o tebi? Ma uopšte i ne misle. A ono što pomisle u prolazu, nema mnogo veze sa tvojim ubeđenjima (i unutrašnjim kritičarem) nego sa njihovim. Što manje misliš o tome šta drugi misle, ostavljaš bolji utisak, koji ostaje na površni, kao neka vrsta stražara i zaštitnika nad dubinama tvog unutrašnjeg života. Zapravo, svaki utisak ima tu istu ulogu, tako da je na kraju (kao i na početku) zaista nevažno šta neko misli o tebi. Računaju se samo tvoja ubeđenja.