Ako nas uhvatite da grickamo nokte, to je verovatno zato što smo nervozne, nestrpljive ili nesigurne.

Imamo ispit ili važan razgovor za posao, radi nas trema: nesvesno prinosimo prste ustima. Čekamo nekoga, on kasni, počinje nerviranje i mi, šta ćemo, počinjemo da grickamo nokte. Ne znamo šta da radimo, zbunjene smo, razmišljamo… Koncentraciju postižemo tako što ćemo dokrajčiti i taj poslednji nokat, pa neka ide život!

Takođe, možda nam je samo dosadno. Dosada je jako frustrirajuća ako ne znamo kako da je se otarasimo. Zato i počinjemo da se vrpoljimo i tražimo “nešto” što bismo mogle da radimo. Da, nokti su nam najbliži.

Sve ove emocije se lako bude u nama, a mi ne znamo kako drugačije da se nosimo sa njima. Neko vrti kosu, neko čačka lice, a mi grickamo nokte.