To nekako počinje sa plavim za dečake i roze za devojčice. Valjda da bi okolina znala da li je beba dečko ili nije. Jer su bebe sve isto slatke – ćelave devojčice jednako kao loknasti dečačići. Pa kad stavite mašnicu na glavicu bez kose i dodate roze štramplice, niko neće pogrešiti. Dugokosi dečačići malo teže prolaze sa plavim odelcima sa slikama automobilčića, nekako ljudi uvek kažu jao, što je medena čim vide kosicu. Valjda odatle sve počinje.
Dugokosi dečaci ponekad odrastu u ošišane rmpalije, a ponekad nastave da nose i vole dugu kosu. A pošto se obuku u crno, okače gitare i zagrle devojke, dok dele flašu piva, svi odmah vide da su metalike i da su opasne face. Više ih ne mešaju sa devojčicama.
Ali, dugokosi momci držaće se stroge heraldike i nosiće uniforme i neće hteti da zamene maskirne pantalone i martinke ničim manje muškobanjasto-militarističkim. Ono što je nekad bio hipi stil, koji je dozvoljavao ogrlice, cvetne dezene, marame i tunike i momcima i devojkama, tako da se na prvi pogled skoro nisu razlikovali, zadržalo se u samo nekim elementima nakita, koji muškarci nose bez bojazni da to deluje gej. Kožice i perlice oko ruku i vrata, privesci sa smajlijima, jin-jangovima i marihuanama, to može. Ali cvetasta košulja, marama oko vrata, šarene čarape, malo teže.
