Stounisima u zrelom penzionerskom uzrastu nije bilo potrebno mnogo snage da bi zakotrljali još jedan kamen – lagano oni to, opušteno, iz zgloba, sa decenijskim iskustvom i osećajem za trenutak. Prava pesma u pravo vreme “Living In A Ghost Town” uz odgovarajući spot i Mikove komentare, pogađa tačno u centar – nekako u kućište srca (kako bi rekao Sem Gemdži u “Gospodaru prstenova”).
Ser Džeger i Ričards opet su napravili hit. Jeste da nisu žurili sa tim (ovo je prva nova pesma posle osam godina, kao što su već svi objavili), ali kad oni nešto urade “nije dovoljno da bude dobro, mora da bude sjajno”, prema Mikovim rečima. Nije kao da su bili baš inspirisani svetskim momentom sadašnjim, pesma je nastala pre godinu dana, ali kanda jesu bili malo vidoviti, jer je i u prvoj ruci sadržala mračne stihove o pošastima čovečanstva. A kada je momenat preuzeo dominaciju i uzrokovao izolaciju, inspiracija je bila momentalna – desetak minuta prepravke i emocija je uhvaćena i transformisana u reči, da bi se kroz uši svakoga ko razume reči ponovo preobratila u osećanje. I to ono koje ceo svet deli i razume.
U svakom gradu, sa sprata neke zgrade, svako ko pogleda kroz prozor ima osećaj da živi u gradu duhova. Da je zaključan. Upućen u podzemlje.
Krijemo se i čekamo, da se vrati bogatstvo, šarenilo i ispunjenost života, koje ogroman broj ljudi doživljava kroz energiju spoljašnjeg sveta – ulice pune ljudi, koncertne dvorane i stadioni puni publike, gužva, buka i neprekidan žamor svakodnevnog života.
Meni odgovara odmor od ekstrovertno orijentisanog sveta, ali Stounisima treba publika i oni dopiru do nje i u doba korone, u vreme izolacije, u jesen života, kako se poetično naziva vreme kad si već odavno penzionisan, ako nisi umetnik i stvaralac, koji daje sve od sebe do poslednjeg daha – a tako rade najveći.
The Rolling Stones su među najvećima, odavno je potvrđeno, a njih ne mrzi da održavaju reputaciju i zaista deluje da to rade sa lakoćom i da ih legendarnost ne odvaja od tokova života i zdravog razuma – što je još jedna odlika najvećih. Džeger je rekao da je “svestan koliko ima sreće” u okolnostima kada su mnogi ostali bez posla i novca i pokazao da shvata kako se “običan svet” oseća.
A dok slušam pesmu i gledam spot (prizori praznih ulica, sveopšte zatišje velikog grada), to osećam i ja, kao i svi ostali. Rispekt – za Stounse, za osećanja i za umetnost čiji je posao da bude prepoznata od običnog sveta, kroz emocije.
Fotografije: Universal Music Serbia
Aleksina Đorđević
