Strah od bliskosti se opisuje kao strah od deljenja bliskog emoiconalnog ili fizičkog odnosa, a oni koji ga doživljavaju uglavnom žude za intimnošću, ali ne mogu da joj se prepuste, zbog čega guraju ljude od sebe i sabotiraju svoje veze.
Strah od bliskosti se manifestuje na jednom ili više nivoa – to može biti intelektualni nivo, kada je nekome teško da podeli svoje misli i ideje sa drugima, emocionalni (nesposobnost deljenja osećanja), seksualni (strah od telesne intimnosti), iskustveni (nesposobnost da se sa drugima dele iskustva) ili duhovni (teškoće deljenja duhovnih iskustava ili religioznih uverenja).
View this post on Instagram
Strah od bliskosti je povezan sa drugim strahovima
Strah od bliskosti je blisko povezan sa starhom od ranjivosti (iako to nije isto) – neko ko je anksiozan po pitanju intimnosti, može se u početku osećati prijatno da pokazuje svoju ranjivost, ali u tome nailazi na ograničenja. Strah od bliskosti se budi i počinje da stvara probleme u odnosu, kad osoba shvati da razvija previše bliskosti, da joj je druga osoba potrebna i da je može izgubiti.
U srcu straha od bliskosti je strah od napuštanja i gubitka, a ovi strahovi su uglavnom ukorenjeni u iskustvima iz detinjstva. Okidači se pojavljuju kada osećanja postanu duboka i bliskost „preti“ da postane preplavljujuća. Osoba koja se plaši bliskosti oseća se ugroženo – može biti ostavljena ili apsorbovana u vezi u kojoj može „izgubiti sebe“.
Strah od bliskosti povezan je i sa socijalnom anksioznošću – neko ko se plaši tuđe osude, procene, odbijanja, kloniće se uspostavljanja dubokih intimnih veza. Suprotno tome, neko može biti veoma društven i gajiti brojne površne kontakte i interakcije, dok uopšte nije u stanju da ostvari duboko lične odnose.
Pročitajte i ovo: Povezanost sa sobom – uslov za emotivnu intimnost
Kako se manifestuje strah od bliskosti
Strah od intimnosti može se pokazati u svim bliskim odnosima – romantičnim, platonskim, porodičnim i najčešće vodi osobu u pravcu suprotnom od onog što želi da postigne. Neko može veoma želeti da ostvari bliske odnose, ali strah ga pokreće da radi stvari koje izazivaju probleme u odnosu – naročito je uočljiva sabotaža veza do kojih je osobi sa strahom od bliskosti najviše stalo.
Ako ste u vezi sa osobom koja ima strah od bliskosti, od velike je važnosti da to razumete – njen strah ne izaziva neke posebne probleme, osim ako nije zaista uključena, stalo joj je i čezne za bliskošću.
Specifična ponašanja osoba koje se boje bliskosti uključuju obrazac serijskog zabavljanja – osobi nije teško da uspostavi i započne vezu, ali kada ulozi porastu, ona počinje da se povlači. Umesto da se povezivanje intenzivira i produbi, veza se nekako okončava, a osoba vrlo brzo ulazi u sledeću vezu, ponavljajući ovaj obrazac. Istorija brojnih kratkoročnih veza ukazuje na strah od duboke i bliske povezanosti.
Osobi sa strahom od bliskosti može biti veoma teško da izrazi svoje potrebe i želje, a to može proizaći iz osećaja da ne zaslužuje ljubav i podršku. Kada ne izrazi potrebe (a partner ne može da pročita misli i pogodi ih), one ostaju nezadovoljene, potvrđujući primarno osećanje nedostojnosti. Neizražene i neispunjene potrebe vode nedostatku poverenja, ogorčenju i udaljavanju, a osoba koja ponavlja ovaj obrazac, ne shvata na koji način sabotira svoje odnose.
Strah od bliskosti može eskalirati i manifestovati se kao strah od fizičkog kontakta – neko može potpuno izbegavati dodir, ili se može činiti kao da ima stalnu potrebu za fizičkim dodirom.
View this post on Instagram
Strategije lečenja i samopomoći
Širok spektar straha od bliskosti pokriva sve od blage anksioznosti koje neko iskazuje u odnosu na bliskost i povezivanje, do nesposobnosti za uspostavljanje bliskih odnosa. Psiholog ili terapeut može uz pomoć testova odrediti gde se osoba nalazi u spektru, proceniti druga stanja njenog mentalnog zdravlja i na osnovu toga predložiti odgovarajuću terapiju. Stručna pomoć je neophodna ako je strah ukorenjen u kompleksnim događajima iz prošlosti – terapeut može pomoći u razjašnjavanju situacija i osećanja i osmišljavanju niza koraka i postupaka za postepeno prevazilaženje straha od bliskosti.
Praktikovanje samopomoći odnosi se uglavnom na suočavanje sa negativnim stavovima o sebi i preispitivanje tih stavova – to je ključno, da bi se ostvarila pozitivna promena. Ako se suočavate sa strahom od bliskosti, budite spremni na dug razvojni proces, dok otkrivate i pokušavate da razumete uzroke koji su doveli do toga da razvijete taj strah.
Hrabrost u suočavanju pravi veliku razliku, a iskrenost i poštenje sa sobom ne treba pomešati sa brutalnošću i samoprezirom – upravo je potrebno da razvijete samosaosećanje, da razumete i prihvatate sebe, da naučite da se osećate prijatno sa svojom ranjivošću, povredama, strahovima, slepim uglovima. Sve je to deo vašeg unutrašnjeg bogatstva – materijal sa kojim možete da radite i da gradite sebe, dok istovremeno pronalazite sebe.
Preispitajte svoju prošlost, svoj odnos sa roditeljima i poruke koje ste primili u svojoj porodici, jer tu ste usvojili model za svoje bliske odnose. Oslušnite svoj unutrašnji dijalog – posmatrajte kritički svog unutrašnjeg kritičara i shvatite da to nije vaš autentičan glas. Zapitajte se odakle on dolazi i izazovite njegove procene i osude – one nisu istinite.
Dajte sebi vremena da bolje razumete sebe i svoj strah od bliskosti. Kada osećate da vam ne ide i da upadate u stare obrasce ponašanja, oprostite sebi i imajte na umu – neuspesi su neminovni, ali sve češće će vam uspevati. Pokušajte da ne posmatrate svoj strah kao neku karakternu manu – umesto toga, gledajte na to kao na nešto što potiče iz vaše prošlosti, kako biste na tome radili u cilju bolje budućnosti.
Pročitajte i ovo: Najčešći razarači bliskosti u zajedničkom životu
Naslovna fotografija: instagram.com/emperiance
Brankica Milošević
