Veliki deo stresa pravimo sami sebi, nastojeći da kontrolišemo stvari koje nisu pod našim uticajem. Jedan od većih savremenih problema – stres – povezan je sa još jednim – kontrolom. Podstaknuti smo da radimo na sebi, upravljamo svojim mislima, emocijama, ponašanjem, svojim vremenom i svojim životom, gradimo strukture i oslanjamo se na rutinu, kako bismo imali osećaj stabilnosti i bezbednosti, osećaj da kontrolišemo sebe i svoj život. Dovoljan je jedan neočekivan događaj, nešto što nam poremeti rutinu i dnevni raspored, pa da shvatimo da možemo samo da se prilagođavamo u hodu i da je kontrola privid. Iako to znamo, ipak nastojimo da održimo taj privid. I tako se vrtimo u krug – pokušavamo da kontrolišemo, ne uspevamo, pretvaramo se da imamo kontrolu, stresiramo se i frustriramo dvostruko. Duhovni učitelji savetuju da pokušmo da otpustimo težnju za promenom nepromenljivog, da više radimo na prihvatanju i da bolje razlikujemo ono što možemo da učinimo, od onog na šta nemamo nikakav uticaj.
Naša potreba za kontrolom nastaje iz straha – uglavnom svi zaziremo od novog i neisprobanog, pa je dobro da razmislite prvo o tome kakvu štetu vam pričinjava nepreduzimanje ničega i povlačenje u poslovnom, finansijskom i emotivnom smislu. Mi ne znamo kakvi će biti ishodi i to nas plaši i kontrola tada postaje destrukitvna, a mi se osećamo anksiozno. Kroz ova tri koraka možete preventivno delovati, razotkriti svoje strahove i osmisliti delovanje.
Odredite šta vas najviše plaši
Zamislite najgori scenario i ishod koga se najviše plašite – razradite to do detalja i zapišite na papir. Napravite takav scenario za narednih šest meseci, za godinu i tri godine vašeg života. Zatim se zapitajte da li je bolje da ostanete na onome na čemu ste, ili da smognete snagu i hrabrost da nešto učinite.
