Ne volimo ujutru ni sa kim da razgovaramo dok ne popijemo kafu. Ne volimo ni da se umijemo pre te kafe, a kamoli da peremo zube. Buđenje i jutarnji rituali su svetinja, ali mi smo spremne da izneverimo sebe, zarad zajedničkog spavanja. Volimo da zaspimo u nečijem zagrljaju, uz leđa muškarca sa kojim smo provele burnu noć i verovatno jedva zaspale od uzbuđenja, jedino što posle tog prisnog doživljaja sledi buđenje. Kao i u svemu ostalom, posle ushićenja na redu je otrežnjenje.
Kako da ujutru izgledamo kao ona ista sa kojom je sinoć otišao u krevet, naročito ako nam je to prvo zajedničko spavanje?
Koliko li smo lude, što uopšte postavljamo sebi to pitanje, kad je odgovor nikako. Ili smo dovoljno lude da radimo kao one slatkice u romantičnim filmovima, što ustanu pola sata pre njega, umiju se, operu zube, diskretno našminkaju i očešljaju, pa se vrate u krevet i prave se da su se probudile kad i on? A pri tom, to su glumice koje su i pre i posle tog poteza izgledale divno.
Ne može nam pomoći šminkanje u tajnosti, jer osim što je psihološki i emotivno nezdravo, ne neutrališe jutarnju podbulost i otečene kapke, a možda će i primetiti. Mada, male su šanse. Primetiće jedino da izgledamo drugačije. Sinoć smo bile našminkane i namontirane, pa iako smo skinule šminku kad smo legle, bilo je dovoljno mračno da ne primeti koliko su nam usne blede i neizražajne kad nisu namazane.
Činjenica je da je bilo kakav jutarnji izgled, koji otkriva sitne oči ispod otečenih kapaka, beskrvna usta i loš ten, bolji od razmrljane šminke oko očiju. A bolji je i od našeg blesavog nastojanja da se maskiramo. Lepota je tu, samo joj treba malo intervencije da zablista, ali kad od jutra nosimo spontanost, radost i samopouzdanje, to je bolje od bilo koje intervencije.
