Sigurna sam da ima još odmetnika koji se bave duplim knjigovodstvom i koji povremeno imaju ispade – jer su još mali, pa nisu savladali umeće lažiranja stvarnosti. Kao što se nedavno dogodilo jednoj devojčici u školi, a o tome ne bih ništa ni znala da nije rasprave na Fejsbuku, ispod posta moje drage frendice, koja je pitala umreženu javnost da li je pas član porodice ili kućni ljubimac. Fora je bila u tome što je dete u nekom sastavu, naravno, napisalo da je pas član porodice, a učiteljica nije imala sluha za to, pa je ispravku unela crvenom olovkom, jer je po definiciji (i zakonu) pas kućni ljubimac. Eto šta se dešava kad nisi vešt knjigovđa – sudariš se direktno sa većinskim normalcima i pretrpiš emotivnu štetu, jer voliš psa kao biće i ličnost, voliš ga svim srcem kao mamu i tatu i onda ti kažu da grešiš, jer to je životinja, a ona može da bude samo kućni ljubimac. Rasprava se razvila onoliko, učiteljica je bila prozivana uzduž i popreko, ali suština je u tome da je dete dobilo lekciju iz stvarnosti – ona je opšta i lična istovremeno. Niko nema prava da ti spori osećanja, ali učiteljica ima prava da te reguliše i kanoniše bez obzira na osećanja. Ne znam kako su detetu to objasnili kod kuće, ali znam šta sam ja radila u sličnim situacijama, kad su se moja deca sudarala sa definicijama stvarnosti. Objašnjavala sam upravo to, da postoji opšte i lično i da je istinito i jedno i drugo, ali da u zavisnosti od perspektive i situacije obično veću težinu ima ono formalno i opšte i da je zato mudro zadržati svoju realnost za sebe, dok istovremeno daješ saglasnost na svoje učešće u opštoj realnosti.
