Zato naš glavni problem nisu babe koje mažnjavaju piletinu (sirota, naivna nevoljna piletina, koja ne zna šta je snašlo, hah) i to kako ih ko vidi (kao predatore, ili sposobne žene, veštice ili heroine), niti matori mladići koji šetaju mlado meso, ni to što im se masovno aplaudira i zavidi, nego to što bi svako ponekad voleo da je neko drugi, da poznaje i nešto drugo od onog što je izabrao, da se odmori od svojih izbora i da malo živi besplatno. I ni to nije problem, nego je problem što nećemo da shvatimo, uvidimo i priznamo kako se osećamo. Nećemo da uprostimo stvari, tako što ćemo im dozvoliti da budu baš ono što jesu, nego ćemo ih iskomplikovati kritikujući što nisu ono što mi mislimo da treba da budu, a to ćemo učiniti čak i kad naizgled, dajemo blagoslov nečemu što je van našeg sistema vrednosti. “Neka rade šta hoće u svoja četiri zida” – jedan od najčuvenijih savršeno uskogrudih i osuđujućih komentara, koji se prodaje kao vrhunska tolerancija.
Imaćemo problem sve dok ne naučimo da kažemo “neka svako radi šta hoće” tačka. Bez “u svoja četiri zida” i “ako mu je dobro” i “šta me se tiče”. Sve nas se tiče, jer sve zahteva razumevanje i prihvatanje.
I na kraju krajeva, ako ja moram da znam za rijaliti i za likove u njemu i za ljude koji to stvarno stalno gledaju, onda i ti moraš da znaš da neke žene od 50 godina imaju upola mlađe muškarce i da nisu uvek presrećne zbog toga, ali da sigurno imaju odličan seks.
Izvor fotografija: instagram.com/humanlovers
Aleksina Đorđević
