Ali, u svim šalama, sto odsto istine.
Tako je to kad se zezaš sa ozbiljnim svetom.
Međutim, ultimativna zrelost u pogledu ljubavi ne ogleda se u samoj spremnosti za brak, već u sposobnosti da se namereno realizuje.
Jedna moja prijateljica dobila je bračnu ponudu. Koju nije u stanju da shvati ozbiljno, iako je rado prihvata. Jer, iako je rekla da, ništa se ne pokreće u pravcu potvrde.
Između svesti o tome da bi se sa određenom ženom oženio, preko prosidbe do realizacije, stoji hiljadu kalkulacija. Brda i doline koje se samo herojstvom prevazilaze.
I nemojmo potcenjivati herojstvo iz nehata.
Od tekstova kao što su da je situacija malo drugačija (da nisi tako matora, da sam situiran, da ne živimo na ovoj planeti) preko ako bih ikada poželeo decu, voleo bih da im ti budeš majka do da li si sigurna da je to moje dete, nema ‘leba. Pogodbeni način i sumnja u očinstvo naprosto nisu izraz spremnosti na brak. Prvi je u domenu mašte, dakle bezbedan i bezazlen, drugi je strah i bekstvo. Čak i prosidba u stilu da li bi se ti udala za mene, sadrži više možda u informativne svrhe, nego što je korak ka realizaciji.
