U poslednje vreme družim se sa odraslim muškarcima, oženjenim, ostavljenim, rastavljenim, ima ih od sorte. Zajedničko im je to što imaju visoko mišljenje o ženama, upućuju komplimente koji se odnose na osobine ličnosti, primećuju detalje poput laka na noktima i uopšte, svesni su ženske snage, različitosti i veličanstvenosti. Pretpostavljam da im je takođe zajedničko to što nikome ne pada na pamet da me kresne, ali možda poneko premišlja bi li mogao sa mnom da deli život i svakodnevicu.
Jedino što kvari romantiku na ovoj slici je odeća. Ima je suviše
Zajebano je to kad imaš adekvatno životno iskustvo i kad tačno znaš šta hoćeš i možeš. Onda se silno premišljaš kad se na meniju nađe nešto potpuno drugačije. Mislim na to da tačno znam da nisam tip nijednog od mojih odraslih prijatelja, kao što niko od njih nije moj tip. Moju spremnost da iskoračim iz tipičnog izbora događaji u realnosti u potpunosti demantuju.
