Striptiz za pismene: Šta ne možeš kad si sama

I to je sve što ne mogu sama, što ne znači da sve drugo mogu sama, ali dobro sam organizovana – imam razvijen sistem podrške i pomoći prijatelja i kolega, kao i čitavu mrežu usluga koje obavljaju pouzdani ljudi – taksisti, spremačice, restorani, perionice (tepiha, nameštaja, ćebadi, jastuka), odžačari i svi ostali majstori za sve što se pokvari.

Što bi rek’o moj sin, “ne treba ti dečko, trabaju ti pare”.

Ali ja sam slaba na muškarce, a i volim da se osećam kao žensko, kad god je to moguće, pošto se vrlo često osećam kao feldmaršal, šturmfirer, improvizator baj-pas-a preko finansijskih rupa i uopšte, improvizator, pa mi je milo da imam dečka. Da me grli, da se smejemo, da vodimo ljubav, da znam da je tu kad pružim ruku da dodirnem mišiće koji ulivaju poverenje u to da je oslonac tu, ako mi zatreba. Da se osećam kao žena. Ono, kliše – snažna i svoja, a ranjiva i osetljiva. Ona koja plače kad je boli srce i pita se zašto je njen dragi (opet) propustio priliku da je zaštiti od srčanih bolova čiji je on uzrok.

Kad sam sama, ne mogu da se kidam ni zbog koga. Nije mi daleka pomisao da ću jednom poželeti da se uopšte više nikada ne kidam. Zapravo, mnogo mi je bliskija (i realnija) nego pomisao da ću možda imati sreće i sresti muškarca koji će biti u stanju da me zaštiti od svojih gluposti, tako što ih neće praviti. Ili nekog pored koga neću biti dodatno opeterećena cimanjem oko njega, zbog koga neću imati više posla i ko se neće buniti da nemam dovoljno vremena za njega jer imam suviše posla, nego će mirno i ćutke preuzeti deo posla… Eh, snovi. Kako žena da ih ostvari, kad u njima nije sama i ne zavisi sve od nje?