A ja, ja želim da voliš sebe, barem onoliko koliko te ja volim, a to je onoliko koliko sam u stanju da volim sebe i poštujem svoja osećanja. Želim da ono što činiš za mene, činiš zbog sebe, a ne da bi mi dokazao da si dobar i vredan ljubavi. Ako me voliš – a svaka rečenica koja počinje sa ako, liči na ucenu i nema izgleda da postigne željeno – ako me voliš, onoliko barem koliko si u stanju, onda sigurno malo voliš život, razigranost, intenzitet, ljubav, radost, svetlost, ili te sve to barem žestoko privlači i želiš da učestvuješ, želiš da voliš. Jedino što moraš voleti sebe, da bi mogao da prigrliš sve te dobre stvari. I kad pokušavaš, a sputava te tvoj unutrašnji zatvor straha, sumnje, nesigurnosti, bola i povređenosti, onda te ja mnogo nerviram. Ni jedan dar koji ti donosim nije vredan, jer si uvređen osećanjem da sam nisi dovoljno vredan takvih darova. Možda jesi, ako te ja volim, ali slab je to rezon za um obuzet ljutnjom.
Spremna sam da učinim za tebe barem sve što činim za sebe. Možda mi je i lakše da nešto učinim za tebe (i za ljude koje volim) nego za sebe, jer me ne mrzi, jer je to prilika da pokažem tačnu količinu svoje ljubavi. A kad treba sebi da pokažem tu količinu, ne treba mi prilika, mogu i sutra, uostalom, znam ja da ja volim sebe. I znam da to nisu neki argumenti i da treba ponekad da budem sebi na prvom mestu, a da to nije ono kad osetim da moram da sačuvam sebe od daljeg povređivanja, kad mi se smuči, kad se naljutim. Jeste i ja se ljutim, ali najviše na sebe i to me brine. Hmm, šta sam ja spremna da učinim za sebe, zbog tebe? Rekoh da je to teško pitanje. Možda zato što ne znam tačan odgovor. Još.
Prethodne tekstove iz serijala “Striptiz za pismene” možeš pročitati ovde.
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Aleksina Đorđević
