– Kad se ljudi oko vas žale kako su sami, kako bi voleli da imaju nekog da dele sa njim život, osećanja, probleme, misli i emocije, danju i noću, vi se ustručavate da im kažete da nisu normalni. Jer ste svesni da se razlikujete od njih. Međutim, oni se ne ustručavaju da pred vama kukaju zbog samoće, da ne bi možda povredili vaša osećanja, jer nekako podrazumevaju da vi niste normalni, a ne oni.
– Usamljenici nisu obavezno sebičnjaci. Ponekad imaju mnogo više senzibiliteta, saosećanja, taktičnosti i nežnosti, nego oni koji su navikli da govore za oktavu glasnije, pošto su stalno u gužvi i stalno se nadvikuju. Oni koji žive u gužvi nemaju vremena za posmatranje i preispitivanje, osim površno i usput. Oni koji neguju samoću, izoštrili su svoju percepciju – u tišini i miru sve se bolje čuje, vidi i razume.
Pročitajte još i ovo:
Moje komšije sa Fejsbuka (BLOG)
Nepogrešivi znaci da ste sami sebi srodna duša
Kako uspevam da iz kurtoazije ne poštujem sebe (BLOG)
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Izvor fotografija: www.pinterest.com
Brankica Milošević
