Kad imaš poslovni sastanak, ti ćeš reći sve što treba da kažeš, stavićeš primedbe, iznećeš predloge, zvučaćeš kompetentno, razumno i razložno. Ali kad zvanični deo prođe, nećeš produžiti komunikaciju sa saradnicima, kolegama, poslovnim partnerima i nastojaćeš da se svakako iz toga izvučeš – jer van posla, ti nemaš šta da pričaš sa njima, a naročito nisi u stanju da sa njima vodiš isprazne i površne razgovore.
Dešava se da se potrudiš da učestvuješ, jer nisi asocijalna, samo si tiha. Tada se služiš oprobanim frazama i zaista nikako ne bi mogla da budeš duša neke zabave, niti neko ko svima drži pažnju – preosetljiva si za to. I niko ne razume da ti koristiš oprobane izraze i fraze u strahu da nekog slučajno ne prozoveš ili povrediš, jer tvoja preosetljivost nije sebična, nije usredsređena samo na tvoj sopstveni doživljaj – ti si hipersenzitivna i kad su drugi u pitanju i kad rešiš da se uključiš, napregneš se iz sve snage da ostaneš uravnotežena i da izbalansiraš sve neskladne vibracije koje osećaš sa svih strana. Čak ćeš možda ispričati i neku anegdotu ili vic, koji će proći sa mlakim osmesima i reakcijama, zbog načina na koji si to ispričala, a ti ćeš razmišljati o tome kako bi ta ista priča urnebesno zvučala da ju je ispričao neko harizmatičan, blistav i zabavan.
