Tvoje postojanje je bitno. To što postojiš, znači da treba da postojiš, da imaš svoje mesto u svetu, jer si jedinstveno i neponovljivo ljudsko biće. A to je istina, koliko god ti to ne osećala i koliko god sebe potcenjivala.
Izbegavaš prijatelje, jer nisi za društvo. Ali, prijatelji su tu da ti pruže podršku i kad ti nije ni do čega, pa ni do njihovog društva. Oni su osobe pred kojima smeš da budeš ranjiva, poražena, prazna, turobna, uplakana, besna… Ne odbijaj podršku najbližih kad se osećaš loše, dozvoli im da te teše i brinu o tebi, ili da makar samo budu tu, da znaš da nisi sama.
Kad si na ivici, seti se svojih dobrih i jakih strana, svojih talenata i blagoslova. Svega što je oplemenilo tvoj život, što te je istinski angažovalo i zbog čega si postala veća, hrabrija i snažnija. Seti se svega zbog čega si zahvalna. Kad osećaš zahvalnost, umanjuješ ljutnju na sebi, beznađe i bezvoljnost. Tu si, živa si, doživljavaš, preživljavaš. To je važno.
Radi ono što voliš, čak i kad ti nije do toga. Nemaš volje da pišeš, čitaš, sadiš cveće, vezeš goblen, ali nema veze. Radi to i bez volje. Kad počneš, samo zato jer si tako odlučila, smisao će doći sam od sebe i nadahnuće te. To ne možeš da izgubiš.
Prihvati da nisi savršena. Možda si mogla bolje, možda ćeš moći bolje sledeći put, sigurno imaš još toga da naučiš, otkriješ saznaš – o sebi i svojim mogućnostima, između ostalog. Ako nisi dala sve od sebe, možda nisi bila sva svoja, pa nisi ni mogla. Ili si zaista dala sve od sebe, ali to nisi bila sasvim ti. O da, imaš još mnogo da naučiš.
Naslovna fotografija: instagram.com/whiskyouth
Brankica Milošević
