Neki ljudi tuguju produktivno – prave planove, osnivaju sisteme podrške, prikupljaju dobrotvorna sredstva da bi se borili protiv problema koji je njima naneo gubitke. Osnivaju fondacije i memorajlne organizacije, pretvaraju svoj gubitak u zadužbinu za bolji život i bolju sutrašnjicu.
Nijedan od ovih (i svih ostalih načina) nije ispravan ili pogrešan, niti vam može dati recept, kada ste vi u teškoj situaciji. Vi ćete tugovati i suočavati se sa svojim osećanjima i gubicima onako kako vi to možete. I pronaći ćete šta je ono što vam pomaže i prebolećete. Ili ćete se opirati preboljevanju, jer je tuga jedino što vas povezuje sa onim što ste izgubili. Neko može da preboli i nagore tragedije i gubitke, odnosno, da odluči da ne odustane od života i da se opredeli za sebe, a neko će večito tugovati zbog izgubljene ljubavi, ostaće sam i odreći će se svakog pokušaja i mogućnosti da opet nekog voli. I on ne čini tako zato što je lud ili glup, već zato što je taj izbor u skladu sa njegovom istinom.
View this post on Instagram
Neko doživljava kao gubitak nešto što neko drugi uopšte ne oseća tako, i svako metaboliše drugačije ono što je izgubio. Nekima treba više vremena nego drugima, nekima treba sva moguća pomoć, neki kroz svoje krize više vole da prođu sami, neki žive u stanju krize i nikada zaista ne prebole. Nekima je potrebna tišina, a drugima ventil, intenzivno izražavanje osećanja, ili sve to, u različitim periodima.
Ne postoji pravi način da ožalite smrt bliske osobe, kao ni prekid ljubavne veze, ili neki drugi lični gubitak, emotivnu povredu, ili telesno oštećenje.
Imajte na umu, kada primećujete tuđu tugu i kada se njome osećate ugroženo, kao i kada se i sami suočite sa bolom gubitka, da se svako mora suočiti sa trenutnim stanjem i posledicama (možda razornim i trajnim) onoga što proživljava i poštujte to.
Naslovna fotografija: instagram.com/llemerci
Brankica Milošević
