Hot topics

Zašto besprekoran izgled više ne podrazumeva skrivanje svog pravog izgleda?

Poštovanjem pravila moguće je doći do željenog izgleda

Stres kao uzrok depresije i anksioznosti: Kako da vratiš ravnotežu u svoj život?

Izdvajamo: Must have komadi sezone + kako da ih stilizuješ

3 zabavne stvari koje ove jeseni možeš da radiš u paru

Anastasija Đurić ti otkriva kako da sama stilizuješ kosu kada nemaš vremena za frizera

Testirali smo: Potrebna ti je nega za svežu i blistavu kožu? Ovaj fluid je savršeno rešenje za tebe!

Moderna umetnost u filmovima Pedra Almodóvara

Beograd postaje sve veći Glovo-grad

Sara Oster ti otkriva jednostavne trikove kako da stilizuješ kosu i tokom leta, a da je ne oštetiš!

1/2

Šta je zapravo, uteha? Ona ne rešava problem, ona ne menja situaciju u kojoj se osećamo neutešno (a ipak imamo potrebu za utehom), ona nam ne nudi drugačiju perspektivu. Uteha jedino ublažava emotivnu i duševnu bol – ona je jedini prirodan i neškodljiv anestetik, koji nas ne otupljuje, ne izaziva zavisnost, ne okida mehanizme zaštite, koji će na kraju krajeva, ispasti destruktivni i toksični, jer će nam pomoći da se distanciramo od stvarnosti. Uteha – ona koju nalazimo u zagrljaju, toplini, razumevanju ili prostom prisustvu druge osobe ili živog bića – ne ometa naše suočavanje sa realnošću, ona se samo obraća našoj sposobnosti da primamo – pomaže da ostanemo otvoreni i da ne poludimo kad nam je strašno teško. Govorimo o primanju utehe koju donose ljudi (ili životinje – blizak kontakt sa kućnim ljubimcima, pun ljubavi i brižnosti, veoma je utešan i lekovit u svakom pogledu), a ne anestetici za zatrpavanje stvarnosti. Tražeći utehu, u stanju smo da pronađemo divne, sadržajne, vredne i pozitivne stvari, utehu možemo da pronađemo u duhovnim disciplinama, u knjigama, religiji, umetnosti – ali ljudi najčešće posežu za destruktivnim i opasnim oblicima tešenja, odnosno anesteziranja i razvijaju zavisnost od toksičnih oblika utehe (hrana, piće, droge).

Držeći svoju bol u sebi, zatvarajući se pred drugima, gubimo sposobnost da primamo, pa ne možemo ni da se požalimo, ni da podelimo svoju tugu, bol i očajanje sa bliskim osobama, niti da primimo njihovu utehu. A onda smo još više povređeni i poraženi i zatvoreni, ubeđeni da smo sami na ovom svetu i da nas niko ne razume, pronalazeći u tom ubeđenju opravdanje za svoje slabosti, za svoje loše navike i još gore postupke, za sunovrat svog duha i vitalnosti i zagorčavanje života svima oko sebe.

Zato je veoma važno i zdravo primiti utehu, kao i prepoznati nečiju bol i pružiti utehu spontano, velikodušno i mirno, bez ikakve drame.

Editors choice