Hot topics

Jutarnji rituali kod kuće koje ćeš želeti da zadržiš i kada pandemija prođe

Zablude o problematičnoj koži u koje treba da prestaneš da veruješ + kako se zaista neguje ovaj tip kože

Navike kojih treba da se držiš kad ti se čini da se sve oko tebe raspada

Kako da nosiš najtrendi torbe sezone

Najpoželjnije boje u enterijeru ove godine

Singl mama: Nađi sebi čoveka kakvog bi preporučila svojoj ćerci

Instagram profili zbog kojih ćeš zavoleti jogu

Ljubavni horoskop za maj 2020.

Kako da ojačaš i održiš dobar imunitet (vitamin D ovde igra ključnu ulogu!)

Kako da sa 30+ pripremiš teren za kvalitetnih 50+

Ponekad očekujemo da će nas utešiti naši najbliži, ali kad im se žalimo, kad tražimo njihovu pažnju i prisustvo, često otkrijemo da oni nemaju strpljenja za nas, da se mentalno, emotivno i duševno nalaze na mestu veoma udaljenom od nas i da ih naša slabost i potreba ometa i ljuti. Tražimo utehu, a dobijemo hladnu reakciju, ili uputstvo o tome da prestanemo da se ponašamo detinjasto, da preuzmemo odgovornost i uradimo nešto za sebe. Naravno, oni koji nam to govore možda su u pravu, možda im je dosadilo da nas stalno teše i da nam stalno pružaju podršku i da se osećaju odgovorni za nas, tamo gde smo mi neodgovorni prema sebi. A kad nam utehu uskraćuje neko ko nam je stalno nesebično davao sve od sebe, onda verovatno nije do njega, a nije ni do utehe, nego je do nas – potrebno nam je suočavanje sa realnošću, rad na sebi, pokretanje procesa sazrevanja i isceljenja. Potreban nam je šamar, a ne uteha.

Ali kad naši bližnji zaista za nas nemaju vremena i strpljenja, ili nas ne vide i ne registruju, jer su i sami obuzeti prolaženjem kroz neke bolne periode i procese, pa ne mogu da nam daju ono što nemaju, dešava se da nam utehu pruže oni od kojih to nikada ne bismo očekivali. Ponekad su to osobe koje sretnemo u prolazu, proćaskamo sa njima kurtoazno, ne očekujući ništa više od tog susreta – a oni primete našu bol, posegnu jednostavno i neposredno ka nama, pitaju nas šta nije u redu i kako mogu da nam pomognu. A i otvorimo se, ganuti pažnjom za kojom toliko žudimo. I posle nam bude lakše, osećamo se pročišćeno, iako se ništa u našoj situaciji nije promenilo. Samo nam je srce malo mirnije i duša malo čistija.

Ponekad smo mi ta osoba – nečiji poznanik, sa kojim se ćaska o površnim i svakodnevnim stvarima – koja napravi iskorak, pruži ruku i dodirne osobu koja pati sa nežnošću i razumevanjem, koji iznenađuju i razoružavaju. I tada osećamo zahvalnost – što to možemo da pružimo, a možemo, jer smo i sami iskusili. Primanje utehe zahteva pokazivanje ranjivosti, a to zahteva hrabrost – zato se snaga i hrabrost nalaze u priznavanju, prihvatanju i otkrivanju ranjivosti. Primiti i pružiti saosećanje, nezamenljivo je iskustvo, koje nas podseća da smo svi povezani i da je ljubav ono što spaja sve duše na planeti – i da kroz primanje i davanje utehe, kroz pokazivanje nežnosti i saosećanja, razmenjujemo ljubav sa ukupnim živim svetom na planeti.


izvor naslovne fotografije: instagram.com/whiskeyandkisses

Brankica Milošević

Editors choice