Osim njene karijere, jako joj je bio bitan i njen brak. Bila je udata za Ruben Toleda, kog je upoznala dok je studirala u Nju Džerziju. Ono što je zapravo jako simpatično u vezi njihovog odnosa je što su se oni upoznali kada je ona imala četrnaest godina, a Ruben samo trinaest. Jednom prilikom je Ruben rekao da je ona njemu prva prišla. “Ona je dolazila na predavanja u srednjoj školi sa asimetričnim frizurama, a njenu kosu su dodatno isticale njene mutno zelene oči. Bila je najneverovatnije biće koje sam mogao da vidim sa trinaest godina”, izjavio je njen muž.
Često je bio i dovoljno ljubazan da ponese njen Chanel ruž na događaje kojima su prisustvovali, kako ona ne bi morala da nosi torbu. Ona je bila jednako zaljubljena u njega, pa je često kao svoju beauty rutinu isticala jutarnju kafu sa svojim mužem.
Oni su se venčali 1984. godine, samo godinu dana pre nego što će Isabel lansirati svoju prvu modnu kolekciju. Veoma brzo su postali nerazdvojni, čak su zajedno i sarađivali mnogo puta. Njihova ljubav je često bila opisana od strane svih koji su ih poznavali kao filmska, jer je uvek delovala nestvarno.
U toku svoje karijere je bila i kreativni direktor modnih kuća kao što su Anne Klein i Layne Bryant. Bila je nominovana i za Tony nagradu zbog svog doprinosa kostimografiji. Mnogi se trude da se fokusiraju na njene dizajne, dok oni koji su je poznavali jako dobro privatno ističu da je njena omiljena forma fizičke aktivnosti bila vrtenje hula hoopa, što ju je činilo dodatno posebnom.
Za Isabel, moda je bila kreativni outlet. Volela je da spaja nespojivo, a pritom je uspevala da to sve provuče i kroz visoku dozu ženstvenosti. To se videlo i na njenim modelima poput suknji, jakni i drugih odevnih komada. Nije volela kada je nazivaju “osobom iz sveta mode” jer je sebe uvek smatrala samo dizajnerom. Dizajn je uvek odvajala od mode, i do poslednjeg dana tvrdila da su to dve potpuno različite stvari. Uvek je govorila da za razliku od mode, dizajn traje zauvek, a ona je isključivo uvek samo dizajnirala.
Njeni modeli su svojevremeno mogli biti viđeni u buticima poput Barneys New York, Ikram u Čikagu i Collete u Parizu. Zbog svoje kreativnosti je bila slavljena i kao umetnica u mnogim muzejima, a samo neki od njih su Cooper Hewitt Sithsonian Design muzej u Njujorku, Detroit Institut of Arts i FIT muzej.
Svi ovi butici, uticajne ličnosti iz sveta mode i muzeji su shvatali koliko je ona bitna kada je u pitanju njen dizajn, što ju je činilo unikatnom ženom kakvu verovatno nikad više nećemo imati u modnoj industriji.
izvor naslovne fotografije: instagram.com/kimpaper
Jovan
