Danas nisam previše vremena provela na društvenim mrežama. Volela bih da sam se odlučila za neki detox poput influenserki koje odu na yoga retreats, pa se jave posle dve nedelje i objasne zašto ih nije bilo na Instagramu. Ja sam u nešto drugačijoj situaciji. Svakako bih volela da sebi mogu da priuštim da odem na odmor u šumu i da radim jogu, dok oko mene trčkaraju ljudi i psi koji su krenuli sa mnom. Moji razlozi za apstinenciju od društvenih mreža, konkretno Instagrama, ogledaju se u tome što sam upala u šablon proveranja nečijeg profila.
Često vodimo razgovor o tome da li smo normalizovali stalkovanje na društvenim mrežama, jer, zaboga – ovaj anglicizam nam je svima postao poznat. To je indikator da je prilično usvojena kultura intenzivnog praćenja nekoga na društvenim mrežama. Ono što je, pak, pomalo zabrinjavajuće, jeste što nekad ne primećujemo da preterujemo.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Danas je retko da neko nema društvene mreže, a lično sam previše true crime podkasta i serija odgledala da bih poverovala u to da je sa takvim osobama sve u redu. Zovite me kako god želite, možda ste i u pravu, ali društvene mreže su prozor kroz koji svi treba da gledamo. Preko društvenih mreža upoznajemo i sebe i druge. I sama sam upoznala gomilu sjajnih ljudi na društvenim mrežama koje drugačije nikada ne bih poznala. Oprostite momentu u kom sam drveni advokat Instagrama i vratimo se na to – zašto stalkujemo ljude na društvenim mrežama.
Sreća u modernoj verziji nesreće
Kada nam se neko dopada, često upadnemo u zečju rupu i padamo sve dok ne tresnemo o zemlju, potpuno zaljubljeni i opčinjeni tom osobom. U takvim situacijama je jedno sigurno – profile na društvenim mrežama im proveravamo češće nego što bi to trebalo da radimo. Zapravo, nisam tačno ni sigurna koja količina stalkovanja je “normalna”, ni kada je trenutak da pitamo za profesionalnu pomoć.
Zamislite samo taj razgovor sa psihologom – došla sam na seansu jer previše vremena provodim na profilu mog simpija. Zvuči kao da mi je namera da se sa psihologom zavitlavam, ali nije. Sreća u celoj ovoj modernoj nesreći je to što sam uvidela da postajem opsednuta.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Pravićemo se da previše čaša džin-tonika nije pomoglo da se donese odluka – otprati ga. Jedna manja digresija: devojka sam koja se previše često “zalepi” za likove koji apsolutno ništa ne žele da imaju sa njom. Upravo zbog toga je taj momenat prečestog proveravanja nečijeg profila zabrinjavajuć. Tako ospesija samo raste, jer se stvara iluzija pomoću storija i postova, iluzija da ste deo nečijeg života, što, naravno, nije istina.
