U tom smislu, najpre je potrebno konsultovati se sa zaposlenima o vrstama aktivnosti koje bi im odogovarale i pronaći neko praktično rešenje, kojim će većina biti zadovoljna. Zato, ako ste šef, prepustite organizovanje timskih slobodnih aktivnosti nekom zaposlenom, koji može dalje da sakupi organizacioni odbor, bez vaših smernica i mešanja. Firme često angažuju profesionalne organizatore, ali bolji učinak na cilj ovakvih druženja ima prepuštanje organizacije samim učesnicima – jer to se njih najviše tiče.
To može da bude izlet, ili redovni “opušteni petak” kada zaposleni mogu da zanemare dres-kod, posao može da se završi ranije, a zatim ode kolektivno na ručak. Naravno da treba voditi računa o tome koliko ima porodičnih ljudi, koji ne žele svoje slobodno vreme (vikend) da provode sa kolegama, nego sa svojim porodicama i najbolje je odvojiti deo radnog vremena za ovakva okupljanja, jer zaposleni to onda doživljavaju kao nagradu, a ne kao obavezu.
Pokazalo se da prilikom ovakvih druženja, zaposleni radije i otvorenije razgovaraju o problemima na poslu, o preprekama u saradnji i da lakše rešavaju takve probleme u vanposlovnom okruženju, gde se osećaju slobodnije i opuštenije, što svakako ima pozitivan uticaj na poslovne rezultate. Svako ulaganje u team building aktivnosti, poslodavcu se isplati na više načina – kroz produktivnost i uigranost tima, kroz jačanje osećanja pripadnosti firmi i zadovoljstvo poslom. Zadovoljni ljudi su spremni da daju sve od sebe na poslu, jer imaju mnogo dublje motive nego što je zarada.
izvor naslovne fotografije: instagram.com/thestylestalkercom
Brankica Milošević
