Ukazom kralja Henrija VIII povodom otvaranja teniskog terena u Hempton Kortu (Hampton Court Palace) propisane su kao uniforma “duboke čarape i katke pufnaste pantalone”. Time je otvoren meč između tenisa i mode, koji će se nastaviti do današnjih dana. Sledećih tri stotine godina, muškarci i žene izlazili su na teren u onoj odeći koja je tog trenutka smatrana pristojnom.
Moda je nametnula oštar tempo igre. Sve do XIX veka nosilo se ono što je bilo odgovarajuće za bilo koji drugi elitni skup. Dame viktorijanskog doba sve više su igrale tenis, a mogle su da nose samo ono je društveni obzir dopuštao – dugačke haljine, rukavice, šeširić i žaketiće uskih rukava. Godine 1890. moda servira još jedan “as” tenisu. Vimbldon (Wimbledon) uvodi belu boju kao obaveznu, da bi se prikrile mrlje od znoja.
Tako je tenis početak XX veka dočekao u belom. U belim košuljama dugačkih rukava (bilo je dopušteno podvrtanje), flanelskim pantalonama i kravaticama – za muškarce. Žene su morale da nose dugačke nabrane haljine od teških materijala i šešire. Prva je istupila Mej Saton (May Godfrey Sutton) 1905. godine. Ne samo da je na vimbldonski turnir izišla u očevoj košulji, već je podvrnula rukave do lakata (!), a suknju je skratila tako da su joj se videli nožni članci (!!). No, bila je to pobuna iz nužnosti, a ne osveta tenisa modi. Prvu pravu revoluciju otpočela je Suzan Lenglen (Suzanne Lenglen) 1919. godine. Ona je bila prva svetski poznata teniserka i prva međunarodno priznata slavna ličnost ženskog sporta (nadimak joj je bio La Diva). Takođe je prva dama koja je kroz sport lansirala novu modu.
Suzan Rejčel Flor Lenglen (kako joj je bilo puno ime) pojavljivala se na terenu u kratkoj suknji (iznad kolena), šarenim džemperićima, te majičicama bez rukava. Na glavi je nosila široku traku (bandana) uvek drugačije boje. U toj opremi pobedila je na Vimbldonu. Dok su dame iz gledališta demonstrativno napuštale teren (setite se, to je bila godina 1919.), muškarci su se tiskali da kupe kartu za njene mečeve. Kladionice su prikupljale opklade o tome koje će boje biti sledeća Suzanina traka oko glave.
Suzan Lenglen sa svojim partnerom u dublu
Do pojave Big Bil Tildena (Bill Tilden) tenis je smatran kranje nemuževnim sportom. Uprkos problematičnom seksualnom opredeljenju (optuživan je da je silovatelj, pedofil i homoseksualac) upamćen je kao prvi “pravi” sportista u tenisu. Bio je muškarčina po merilima ondašnjeg mačizma – visok, krupan i zgodan, a tenisersku modu zadužio je pletenim džemperima sa V izrezom koji će ostati standard gotovo do sedamdesetih.
Tenis prelazi u vođstvo smečom Renea Lakosta (Jean Rene Lacoste). Tildenov savremenik, jedan od “četiri musketara” francuskog tenisa, Lakost je godine 1933. osnovao “La Societe Chemise Lacoste”. S obzirom na to da je Reneov poslovni partner bio vlasnik najveće tkačke fabrike u Francuskoj, vrlo brzo je počela izrada najnovijeg Lakostovog izuma. Naime, Rene Lakost dizajnirao je prvu majicu za tenis. Skratio je rukave i suzio ih manžetnom. Kragna je rađena od tkanine, bez ojačanja, a opet dovoljno kruta da može da se podigne i ostane podignuta. Bokovi majice bili su zasečeni, tako da je tkanina s poleđine bila nešto duža (tzv. teniski repić), pa se teže izvlačila iz šorca ili pantalona. Osim toga, Lakost je svoj nadimak stavio na majicu, pa je tako nastao simpatični aligator. Francuz je time, iz nehata, uveo u modu amblem kao detalj na sportskoj opremi. Britanci, a naročito jahači, igrači poloa bili su oduševljeni novim dizajnom. Prihvatili su tenisku majicu kao svoju sportsku uniformu, a svetom su proneli i običaj vezenih amblema. Zbog toga što je Britanija vladala svetom u ono vreme, Lakostov izum prestali su da nazivaju teniskom majicom i prekrstili ga u polo-majicu.
Big Bil Tilden
Premda je Helen Džejkobs (Helen Jacobs) 1933. godine bila prva žena koja je na vimbldonski teren istrčala u muškom šorcu, skandal je izostao. Posleratna vremena donela su praktičniji pogled na odevanje. Teniserke su nosile šorts ili suknjice, kratke majice i ponekad džokejske kapice. Prvi modni skandal izbio je 1949. godine kada se lepa Amerikanka Gertrud Moran (Gertrude “Gorgeous Gussie” Moran) pojavila u suknjici ispod koje su sevnule čipkane gaćice. Naime, od domaćina Vimbldona, Teda Tinglinga tražila je da joj dizajnira trobojni dres. Ted je odbio, jer je Vimbldon već uveo zvanično pravilo da je dopuštena samo bela boja. Predložio joj je nešto drugo, a Gertrudine gaćice izazvale su pravu pomamu. Fotografi su ležali oko terena, da bi uhvatili njeno seksi rublje. Vest o njenim gaćicama objavljivana je svakog dana tokom trajanja turnira, a protest uštogljenih Britanaca stigao je i do parlamenta. Naterali su je da nosi šorc, a Tinglinga su izbacili iz svih teniserskih udruženja.
Puritanske pedesete i šezdesete prošle su bez daljih upliva tenisa u modu. Jedini zanimljiv događaj bio je uspostavljanje robne marke Fred Peri (Fred Perry), kao i uvođenje znojnica, koje je Peri usavršio na predlog jednog austrijskog fudbalera. Toliko je jako bilo posleratno čistunstvo, da ljudi gotovo i ne pamte hrabre muškarce i žene, tenisere koji su zadužili ovaj sport, ali i modu.
Ženske teniserke sa kraja tridesetih i početka četrdesetih godina 20. veka
Alegorijski meč tenisa i mode, prekinut je i nastavio se tek od veselih sedamdesetih i to ne kao sukob, već kao venčanje! Vreme sloboda, vreme hipika, protkalo se kroz sve, pa i kroz tenis. Gotovo svi pomenuti iskoraci iz sporta ka modi bili su uglavnom motivisani praktičnim razlozima. Od sedamdesetih kreće prava modna revolucija u tenisu. Bjern Borg (Bjorn Borg) uvodi znojnice za glavu i dizajnira muški donji veš zanimljivog dezena. Televizijske stanice pritiskaju organizatore otvorenog prvenstva Amerike (US Open), koji dopuštaju da teniseri nose šarenu opremu. Džon Mekinro (John McEnroe) osvaja Vimbldon u majici sa plavim prugama, te crvenom znojnicom na glavi. Lepuškasta En Vajt (Anne White) pojavljuje se na terenu u veoma ženstvenom jednodelnom trikou od likre. Oštro je opomenuta, posle čega je odustala od ovog modnog opita. Tek će Kris Evert (Chris Evert) doneti pravu visoku modu na teren. Osim što je potpisala ugovor sa Kalvinom Klajnom (Calvin Klein), prekinula je meč jer je izgubila narukvicu optočenu dijamantima. “Bulgari” i “Tifani” počinju da se utrkuju ko će da napravi prestižniju varijantu Krisine narukvice.
Kako tenis postaje sve popularniji, a pažnja javnosti podjednako usmerena na muški i ženski sport, teniseri i teniserke postaju deo elite od kojih se očekuje veliki stepen glamura. Agasi se prepire sa Francuzima oko ružičastih boja na majici, oblači se u limun-zelenu, a zatim dobija aplauz na Vimbldonu za sasvim beli komplet, sa šorcom od likre koji viri ispod belih pantalonica. Muški tenis postaje modno primamljiv zbog super-zvezda, ali teško da Federerove džemperiće možemo nazvati modenskim. Možda Rafine majice i trofrtaljke možemo?
Bjorn Borg (levo) i Džon Mekinro (desno)
Žene, s druge strane, probijaju granice sporta i mode. Sestre Vilijams donose nakit na terenu. Serena igra u sjajnom pripijenom crnom trikou. Betani Matek izlazi na teren odevena kao za karneval (uski kompletić sa kapicom, sve u printu leopardove kože). Šarapova pobeđuje u Najkovoj majici optočenoj sa šest stotina kristala marke Svarovski. Tenis postaje lep sport i sport lepote. Od Gabrijele Sabatini, preko Ane Kurnjikove, pa do Ane Ivanović nastaje posebna vrsta teniserke, neka vrsta modne princeze, od koje se gotovo očekuje da ima buran i glamurozan život. Danas publika očekuje uzbudljivu igru, ali i vrlo pomno prati šta se dešava na modnoj pisti zvanoj teniski teren.
Marija Šarapova
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.
