Svi imamo probleme – mnogi od nas očekuju od sebe da se sami izbore sa svojim problemima, jedni u tome uspevaju, drugi shvate da ne mogu sami, pa reše da zatraže pomoć. Među onima koji odluče da pronađu adekvatnu pomoć, većina se ograđuje, želeći najpre informacije – otići će na prvi razgovor, sabraće utiske, videće da li im terapeut odgovara i možda će nastaviti. Neki krenu po preporuci kod jednog terapeuta i nastave sa njim godinama da rade, zahvalni i uvereni da je to nešto najbolje što im se desilo u životu. A neki očekuju da će rešiti problem jednim odlaskom kod terapeuta.
Šta je tu komplikovano? Odeš, razgovaraš, terapeut ti kaže u čemu je problem i kako da ga rešiš (mahne čarobnim štapićem, ili ti da štapić, da ti to učiniš) i gotova stvar! Šta tu ima da se razvlačiš godinama, pričajući o svom detinjstvu, kad samo želiš da vratiš bivšeg dečka. Zapravo, samo treba da naučiš da kontrolišeš bes, kako bi se ne bi mnogo uznemiravala kad nastane drama, onda treba da se postaraš da bivši shvati da te i dalje voli, da se venčate i živite zauvek srećno. Jedna poseta terapeutu, ćirbu-ćiriba i gotovo!
View this post on Instagram
Svaki terapet zakazuje prvo informativni razgovor, koji se ne naplaćuje, da bi zajedno sa klijentom ustanovio na čemu treba da se radi, da li je moguće uspostaviti odnos poverenja i da li njegov način rada odgovara klijentu. Procena je obostrana i svakako ćete nešto dobiti od nje, ali ne ono što ste očekivali.
Ispričate ukratko svoj razlog dolaska, kako je partner pobegao od vas i preselio se u drugi grad, bez mnogo (ili imalo objašnjenja), kako zapravo i ne znate šta se dogodilo i u čemu ste pogrešili, kako ste očajni, besni i frustriani. I onda vam terapeut kaže nešto kao „deluje kao da je bes zdrav odgovor na situaciju u kojoj ste se našli“, a vi ostante…PAF!
Dobijete fidbek koji niste očekivali. Nešto kao ubod u srce, ali na dobar način. Nešto od čega zatreperite i produbite priču. O tome da osećate da vam vreme ističe (imate 30 ili neku godinu više), da vam se čini da nikada nećete naći nekog kao što je bio on, a kamoli nekog boljeg i da vam je vreme da rađate decu. Iznosite pojedine osetljive delove i ne znajući da to činite, o tome da starite, da mladost prolazi i plodnost sa njom i da vam se čini kao da je otišao poslednji voz na koji ste se mogli ukrcati ka budućnosti, porodici, sređenom životu, dostojnom poštovanja. Terapeut vam može reći da ste objektivno još uvek mladi i lepi, da se starosne granice i vreme rađanja u savremeno doba sve više pomeraju, da razume vašu zabrinutost, da treba da poradite na svom samopouzdanju, samosvesti i postavljanju granica, a ne na naporu da vratite dečka. I onda odete, razmišljajući.
Pročitajte i ovo: Ako vam se ne sviđa psihterapija, promenite psihoterapeuta
Život se nastavlja, a vi uspevate da pustite odnos koji niste ni mogli da zadržite, iako nemate zatvaranje i niste sigurni da ste zaista završili. Uđete u drugu vezu, pa u sledeću. Više nemate osećaj da stojite na peronu gledajući kako vaš poslednji voz odlazi, ali nemate ni osećaj da ste nekud stigli, ili da se makar krećete putem kojim ćete na kraju stići do onog što želite. I onda se desi da pronađete terapeuta sa kojim počinjete da radite, jer ste nekako, posle onog prvog odlaska, shvatili da terapeut nema moć da reši vaše probleme i da vas popravi, naročito ne pri prvom susretu i voljni ste da uložite malo više ličnog rada, vremena – i novca.
Pitanje novca se uvek postavlja i ono je važno zato što svojom spremnošću da platite nešto što vam deluje skupo, kao luksuz koji teško sebi možete priuštiti, vrednuje ono što ste spremni da uradite, vašu želju i potrebu da sredite svoj život, da se osećate bolje, da sazrevate i razvijate se. Kada nađete pravog terapeuta, pitanje novca će vas žuljati i brinuti i bićete prinuđeni da izmerite vrednosti – nedeljni sastanci sa nekim sa kim razgovarate smislenije nego sa bilo kim drugim, ko vas ohrabruje i podržava i osećaj da radite nešto zaista važno za sebe, naspram cene seanse.
View this post on Instagram
Kad ste rešeni da radite na sebi, nađete načina da odvojite novac za ono što vam jer prioritet, a kad to uradite, činjenica da ulažete u sebe daje vam neuporedivo dobar osećaj. Spremni ste da platite vreme i stručnost koju terapeut ulaže, i to znači da vrednujete i njegov rad i svoje ulaganje. To je dvostruko poztivna tačka sa koje krećete na putovanje, ne ka životu koji zamišljate, uskačući u vozove koji vas voze stanicu ili dve, već ka sebi, putem koji sami birate, brzinom koja je prilagođena vašim potrebama.
Na terapiji koja daje rezultate provešćete vreme, koje se pre meri godinama, nego mesecima i potrošićete brdo para, ali posle nekog vremena ćete biti sigurni da je to najbolja stvar koju ste učnili za sebe. A kada dovoljno učinite za sebe, otkrićete da ste uradili upravo ono što vam je prvi terapeut na onom jednom sastanku rekao da treba da uradite – da radite na svom samopuzdanju, samosvesti i postavljanju granica. Ostvarivanje zdravog i stabilnog odnosa sa potencijalom razvoja u brak i porodicu, posledica je vašeg rada na sebi. Ako dakle, razmišljate o odlasku na terapiju, čak i ako mislite da ćete otići samo jednom, saznati sve što vam treba da znate i dobiti alate da sami uradite ono što treba da uradite, odvažite se i idite na taj informativni razgovor. Terapeut koji je samo „skretničar“ koji vas upućuje, ipak može odigrati presudnu ulogu u vašem životu.
Pročitajte i ovo: Na psihoterapiju idemo zbog onih kojima je psihoterapija potrebna, a na nju nisu išli
Naslovna fotografija: instagram.com/atyourtaste
Brankica Milošević
