Šta god da mi u životu nedostaje, ma šta god da me rastužuje, pomislim na svoje prijatelje i shvatim koliko sam zapravo srećna. Kada znaš da te oni iskreno vole i da možeš računati na njih u svakom trenutku, sve drugo je manje važno. Prijatelji su nešto najdragocenije u mom životu. Tu je njih nekoliko, svako je specifičan na svoj način, a ja svakog od njih volim nekako posebno i sebi svojstveno.
Ovoga puta, konkretno ću govoriti o najboljim prijateljicama. Nedavno mi je jedna od njih rekla: “Ti si stvorena da te ljudi vole.” Nakon toga, više mi ništa nije bilo potrebno. Ta rečenica urezala se duboko u moj svet i često je se sećam.
“Pravile se da smo važne, ma da smo pametne i snažne. Sanjale smo zemlje daleke…” Severina (“Prijateljice”)
Prijatelje stičemo tokom celog života. Nije važno da li se poznajemo od malih nogu ili tek nekoliko godina. Moja najbolja prijateljica zapravo je moje drugo ja. Naša imena izgovaraju se zajedno, ko me poznaje nekako mora znati i za nju. Kada smo zajedno, mi možemo sve, naročito ono što se svrstava pod nemoguće! Zapravo, reč nemoguće tada gubi svoj značaj.
Najlepša su naša zajednička maštanja. Sanjamo daleke zemlje, nestašne avanture, urnebesne situacije, na pamet nam padaju najluđe ideje. Kada maštam sa svojom najboljom prijateljicom, nekako počinjem da verujem da ćemo sve to jednom i ostvariti. Nekoliko puta sam se u to i uverila, pa nam se tokom jednog letovanja obistinilo nešto za šta smo kroz smeh uporno govorile “zamisliii”. Na kraju se to “zamisliii” pretvorilo u – “sećaš li se?”
Moje najbolje prijateljice iznenadile su me bezbroj puta. Svaki moj rođendan učinile su savršenim, a u svemu tome najdraži mi je njihov trud koji ulože da bi videle osmeh na mom licu. U trenutku kada mi se ruši ceo svet, moja najbolja prijateljica zna da će njen zagrljaj biti dovoljan. Kad god vidi moje suze, zaplače i ona, a emocije su neverovatne u trenutku kada se zagrlimo i plačemo zajedno. Na tome joj beskrajno hvala! Ništa nije slađe nego kada sasvim slučajno ugledamo dečka koji je veoma bitan jednoj od nas, a zatim usledi nesvesni stisak ruke, kao sirena za uzbunu. Zaboga, pa evo gaaa! Moje najbolje prijateljice biće u stanju da jednu te istu priču slušaju po sto puta jer znaju koliko je meni to nešto značajno. Sa mojim prijateljicama proživela sam najuzbudljivije avanture, a zatim smo zajedno plakale što su se završile.
