Spremite se za dug postupak. Krenite sa malim stvarima, malim rizicima, malim ludostima, nad kojima inače oklevate i pribojavate se da ih uradite.
Promenite frizuru. Ofarbajte se u neku upadljivu boju. Otputujte negde sami. Aplicirajte za posao koji vam se sviđa (iako ste uvereni da nećete proći). Izrazite osećanja osobi kojoj se divite. Promenite način oblačenja. Javite se za reč na poslovnom sastanku. Održite prezentaciju. Objavite zbirku pesama… Malim (i većim) rizicima, izlažete sebe postepeno, učite da izađete iz zone komfora uprkos strahu, shvatate da je strah samo jedno od neprijatnih osećanja sa kojima ne treba da se poistovećujete i koja vam služe da vas zadrže u stanju izgubljenosti i spreče da „rizikujete“, odnosno, da živite.
View this post on Instagram
Ta osećanja su štitovi i zidovi i služe za odbranu, ali potrebno je malo (više) vremena i prakse da shvatite da ne morate da se branite, jer niste ni ugroženi, da razumete šta vam izaziva osećanje ugroženosti i da to prevaziđete.
Stanje izgubljenosti je odličan način da sebe pronađete. Van ograničavajućih štitova i zidova, van onoga u šta ste uvereni, van „kutije“ u svojoj glavi.
Ne očekujte da ćete odmah krenuti pravim putem, možda ćete i dalje lutati i gubiti se, ali lutanjem ćete nabasati na one delove sebe koje inače nikada ne biste sreli. Sve što vam se dešava na putevima i stranputicama, ima svrhu – da vas uputi tamo kuda treba da idete, ka sebi.
Naslovna fotografija: instagram.com/federicola
Brankica Milošević
