Možda ste odlučili da ostanete tu gde jeste, da biste mogli da shvatite da to nije mesto gde želite da budete i da biste mogli da sakupite snagu i hrabrost da otkrijete kuda to želite da idete. Da biste se suočili sa onim delom sebe koji se boji da se promeni, koji je nesiguran i uplašen zbog svega što bi moglo da se desi, da biste mogli da se osvrnete oko sebe i kažete sebi da želite više i bolje. Da sa tog mračnog mesta ugledate svoju viziju, svoje snove i ciljeve, da osetite strast i čežnju i poželite da budete tamo, da to postane vaš život, jer to jeste vi, prava i autnentična.
Možda morate da se prepustite toj patnji, jer je put do mesta kuda želite da idete dugačak i krivudav, i ne možete da vidite šta je pred vama. Ne možete znati šta sledi, a da biste krenuli u nepoznato, potrebna vam je hrabrost. Jer, moraćete da hodate po nestabilnom terenu punom zamki koje ne možete ni da predvidite, ni da vidite dok u njih ne upadnete.
Da biste se oslobodili onoga što vas sputava, birate da ostanete prikucani strahom, osujećeni i frustrirani, toliko dok taj sadržaj ne dostigne naboj koji vam je potreban da vam se sve smuči. Da vam dosadi slabost i zbunjenost, da kažete sebi “ma nemam šta da izgubim” i “idem, pa šta god da se desi”. Da biste doneli važne odluke, one koje menjaju temelje vašeg života i ukorenjuju vas u odlučnosti i veri u samu sebe, morate u sebe posumnjati do kraja, toliko dok ne odbacite sve, dok ne skinete tu tesnu kožu sa sebe, kao zmija košuljicu. Da biste se preporodili, prvo mora da vam bude toliko loše, da to više ne možete da trpite, opravdavate, tolerišete. Morate pritisnuti sebe, da biste se pokrenuli. I to i radite, tako što se ukopate i zaglavite, utonete blato do kolena, pa do grla – a tada shvatite da ćete se udaviti i probudite se i počnete da vadite sebe iz blata. Jer je nepoznato postalo manje strašno od izvesnosti da ćete se prosto ugušiti ne čineći ništa.
Naslvna fotografija: instagram.com/ardiananicki
Brankica Milošević
