Nastojimo da prepoznamo toksične obrasce (kandidujem “obrazac” za sledeću godinu, kad se još malo samoosvestimo i kad počnemo masovno da hejtujemo obrasce, nalazeći u njima svu toksičnost koju možemo – i koju ne možemo – da zamislimo) kod sebe i svojih bližnjih, da negujemo pozitivnost (e ova se reč pohabala načisto!), da upoznamo, prihvatimo i zavolimo sebe, da dostignemo integritet i autentičnost (ove će reči ponovo ući u modu – javlja mi se) i da uvek budemo to što jesmo.
Kad se bude proglašavala fraza 21. veka, moraće da bude ova. Budi to što jesi. Imperativ (ovu reč mnogo volim, ali isto ono javljanje mi kazuje da neće nikad postati kandidat za reč godine) savremenog sveta. Biće tesno, jer za petama ove fraze kaska “najbolja verzija sebe”, ali (opet mi se javlja) ostaće da kaska, pošto je pametan svet provalio njenu skrivenu poruku, koja glasi “nisi dovoljno dobar”. Ups, niste primetili, je l’?
Buditoštojesi nam dozvoljava da volimo sebe i kad smo baš kilavi, nikakvi, tupavi, neodgovorni, isključeni, sjebani (depresivni i anksiozni).
Ljubav nikada neće biti pobednička reč, jer je van konkurencije. Zato što je preduslov za praktikovanje svega onoga što nam sve te super reči sugerišu. A možda i zato što ljubav nema šanse ni na jednoj modnoj pisti, jer nikad nije bila, niti će ikad biti odjek imperativa duha vremena u kome živimo.
Izvor fotografija: instagram.com/glitterguide
Aleksina Đorđević
