Danas idemo u svet knjiga, i biramo knjige italijanskog pisca i scenariste Federika Moče (Federico Moccia), koji je za svoj prvi roman “Tri metra iznad neba” dobio i prestižnu nagradu Insula Romana.
Ovo nisu knjige novijeg datuma, ali su kod nas skoro nepoznate, a zaslužuju vašu pažnju zato što nas vode u predivan svet prve zaljubljenosti. To je predivna ljubavna priča pretkana u dve knjige.
Prvi deo nosi naslov “Tri metra iznad neba“ i velika je priča o ljubavi, o mladim, gnevnim životima koji pokušavaju da se odvoje od tla, da koračaju tri metra iznad neba. To je roman o svakodnevnom životu, istovremeno romantična komedija i realistična drama, vrlo uzbudljiva ljubavna priča o životu mladih i njihovih roditelja u velegradu. Momci kruže na motorima, suočavaju se s iskušenjima fizičke izdržljivosti, brzine i rizika. Devojke se spremaju da sretnu muškarca svog života. Babi je dobra učenica, Step je nasilnik; pripadnici su dva različita sveta, ali se zaljubljuju jedno u drugo. Babi je neprepoznatljiva u očima roditelja. Step otkriva strane koje se ubrzo uklapaju u sliku opasnog tipa, a u stvari mišići i nasilje kriju jednu traumu, jedan neodmršeni čvor koji baca mračnu senku na Stepov porodični život i na mučnu ljubavnu priču sa Babi. “Ona je bila jedna romantična devojka, on nasilan tip. Jednog dana sudbina ih je navela da se sretnu i počele su nevolje za sve.”
“Dok hodaju, zaljubljeni ne dodiruju zemlju… Ljubav je kad uradiš nešto ludo,kao onaj grafit na mostu. Ja i ti… Tri metra iznad neba.. Eto,to je ljubav.”
A ljubav je kad ne dišeš, kada ti nedostaje, kada je lepo čak i kad ne ide, kad je ludost… Kad bi čak i na pomisao da je vidiš sa nekim drugim popio okean samo da ga pređeš.
Kad reči nisu dovoljne. Zato što iznutra gori nešto što ne možeš reći. Što ne uspevaš da kažeš. Kad onaj preko puta tebe, umesto da ti kaže ono što si želeo, govori nešto drugo. Govori više. Govori previše. Previše i ništa. Što ne služi ničemu. A boli dvostruko. I jedina želja je da uzvratiš bolom. Da povrediš. Nadajući se da ćeš se tako osećati bolje.
Međutim, nije sve onako kako izgleda.
“Želim te” čudesan je nastavak nezaboravnog romana “Tri metra iznad neba”. “Da li ću ikada uspeti da se vratim tamo, gde samo zaljubljeni žive, tri metra iznad neba?“ Ostavili smo ga sa ovim pitanjem. A sada, posle dve godine u Njujorku, Step se vraća u Rim. Mnogo toga se promenilo. Uvek je tako kad se, nakon izvesnog vremena, vratiš na neko mesto. Zahvaljujući ocu, Step počinje da radi u svetu televizije. Živi u stanu svog brata, ponovo se približava majci i, naravno, sreće sa starim prijateljima Budokanijevima. Lukone, Skelo, Bardato, Balestri i svi ostali. Imaju ožiljke koje bol ostavlja iznutra, pre nego spolja, na koži. Buntovnici, ali svesno buntovnici, i još važnije, nisu se promenili. Ali koliko se ona promenila, njegova Babi? Da li vredi pokušati da oživiš jednu ljubavnu priču koja je bila tako lepa i važna, ili je bolje zauvek je zaključiti? Ionako je nemoguće povratiti staru magiju.
Vraćaju se Babi i Step, zajedno sa Paolom, Palinom, Danijelom, Rafaelom, Klaudijem… imena koja dobro poznajemo. I koja se sada vraćaju da se izmešaju sa drugim, novim, svežim. Zato što igra života nikad ne prestaje. Ne može da prestane. A ljubav ima svoja pravila, prelepa i uvek drugačija od onog što ste zamišljali.
“Uvek sam te želela.
Želim te.
Zbog svega onog što sam zamišljala, sanjala, htela.
Želim te.
Zbog onog što znam i još više zbog onog što ne znam.
Želim te.
Zbog onog poljupca koji ti još nisam dala.
Želim te.
Zbog toga što još nisam vodila ljubav.
Želim te, iako te nikad nisam probala.
Želim te, celog tebe. Tvoje greške, tvoje uspehe, tvoje omaške, tvoj bol, tvoje obične nedoumice, misli koje si imao i one koje si, nadam se, zaboravio, misli koje još uvek nisi pomislio.
Želim te.
Toliko te želim da mi ništa nije dovoljno.
Želim te, a i ne znam zašto…”
Obe knjige su ekranizovane, prvo u italijanskoj verziji, gde je i sam autor učestvovao kao scenarista. A nedavno je urađena i španska verzija filma, koju vam toplo preporučujem.
Ivana Aćimić je arhitekta, zaljubljenik u modu i putovanja, kao i dobre knjige, muziku i filmove. Veliki je fan španske kulture i mode. Uvek se vodi rečenicom kreatora Yves Saint Laurent-a “Fashion fades, style is eternal”. Propagira male stvari koje život čine lepšim. Autorka je bloga Street Art_Life Style_Fashion and Co.
