Mama sam troje dece. Moje najmlađe- Neva, ima dva meseca. Smatram da imam veliko iskustvo, te sam u skladu s tim doživela mnogo situacija vezanih za ovo o čemu danas želim da vam govorim. Popularno sam nazvala ovu temu “svekrve”. Ali ne zbog moje svekrve, koja je zaista divna žena, i mnogo mi pomaže oko dece. Već više kao univerzalni naziv za sve one koji nisu u Vašoj koži, i verovatno nisu bili u blizini dece ili beba, možda i deceniju, ako ne i duže, ali se svakako uvek nađu pozvani da komentarišu kada vas na ulici vide sa bebom koja plače. Naravno tu su “klasici” što se tiče komentara, kao na primer: “Sigurno je gladna, jadnica”, ili ,”Zašto niste obukli to dete i stavili mu kapu na glavu, ženo božija!” Ali moj omiljeni komentar ovih dana, a došao je od žene koja je generacija moje majke (što bi značilo da bebu nije držala tridesetak godina) je: “Ima samo dve nedelje??? Bože gospode, bežite sa ulice, idite kući!” I sada kada vam ovo pišem, zaista je smešno… Ali u tom momentu sam bila šokirana.
Volim da čujem mišljenja drugih mama, i često primenim savet koji dobijem, ukoliko smatram da bi mi tako nešto odgovaralo. Dakle nisam sujetna, i od onih “samo ja sve najbolje znam” mama. Iako sam ih troje rodila, i evo, troje ih odgajam. I veoma sam ponosna zbog toga! I smatram da mnogo toga znam o roditeljstvu– jedan od razloga zašto sam i osnovala vlog “Trudnoća je dar“, sa svojom koleginicom Kristinom Radenković, koja je, takođe, mama.
