– Muškarac koji gleda svoja posla, eto kakav. Vi, žene, svašta izvodite. Tražite da imate iste plate k’o mi, muškarci, hoćete trudnička odsustva, dečije dodatke, sigurne kuće i koje sve ne pičke materine. Svi vas mi ugrožavamo, a vi ste sve fine i divne. A u stvari, svaka druga žena je kurva. Zato se ja nisam ni oženio. I sad kao ja njoj treba da pomažem. Dok ju je jebao, bilo joj je lepo, dobar joj je bio, a sad kad su počeli da rade šamari, ‘ajmo svi “kuku-lele”. Sama ga je birala, nisam joj ja provodadžisao, prema tome – nije moj problem.
Nisam mogla da zinem da mu odgovorim koliko sam bila besna. Čak se i dečak pored mene postideo.
– Ja ne mislim da su sve žene to što ste rekli da su… Mislim da muškarac nikad ne treba da viče na ženu, čak ni ako ga ona iznervira, jer sve može lepo da se kaže i objasni. Žene su slabije i nežnije, one svaku ružnu reč teško podnose, i biti muškarac znači brinuti o ženi, a ne vikati na nju. A stvarno mi izgleda da ona devojka plače.
Policajac nas je sad oboje gledao kao da mu skačemo po žuljevima.
