5 činjenica koje treba da znaš o TISSUE MASKAMA – najnovijem hit proizvodu u BEAUTY svetu!

5 stvari koje treba da uradiš sa svojom BFF ovog leta!

Tvoj Instagram će obožavati ovaj restoran! (Plus: Otkrivamo ti jela sa menija koja moraš da probaš!)

Bobbi Brown u Srbiji: Pogledaj KO je sve bio na promociji čuvenog makeup brenda!

Ovo su OSOBINE muškarca sa kojim će SVE biti moguće!

Anastasija Grujić otkriva omiljeni par obuće koji se može kombinovati za sve prilike

Air Max revolucija uz the Spot

Da li možemo spasiti planetu Zemlju?

„Sve što možemo da zamislimo je stvarno“: U čemu se krila inspiracija i genijalnost Pabla Pikasa?

Horoskop otkriva: Šta vam je potrebno da čujete kad vam je srce slomljeno?

Budi me zvonjava mobilnog telefona. Javljam se i čujem poznati glas. Drugarica zvuči veoma veselo pozivajući me da pogledam kroz prozor. S obzirom na to da se još nisam rasanila, pomislim da me u dvorištu čeka on. Otvaram prozor. Zelena trava, malena klupa i koš, kao i sve ostalo, sada je belo. Pao je prvi sneg. To me ne veseli, jer nije on.

Hladan vazduh me razbuđuje. Drugarica nešto priča, a ja ni reč nisam čula. Govorim da ću je nazvati malo kasnije i prekidam vezu. Na trenutak stojim kraj otvorenog prozora dok mi studen prolazi kroz telo i želim da se vratim u san. Mnogo puta sam se probudila i poželela da mi snovi postanu stvarnost. Pravim čaj i pokušavam do detalja da ga se setim.

slika 220 U mojim si snovima

Sećam se leta, mirisa soli i tvoje kože

Za razliku od prizora koji sam maločas videla, leto mi je omiljeno doba. Šetamo po peščanoj plaži isprepletenih prstiju. Na njemu so, pomešana sa mirisom kože, budi u meni poznato osećanje sigurnosti. Ostavljamo otiske utisnute duboko u pesku, gotovo onoliko koliko nam je duboka zajednička prošlost.

Dok ispijam gutljaj vrelog čaja, pokušavajući da se dalje setim sna, kao da osetim toplinu njegovog zagrljaja. Šapuće mi nešto na uvo i na trenutak zastajemo. Čuje se samo blagi zvuk talasa, a onda naviru i glasovi. Iako znamo da se nama obraćaju, nastavljamo dalje, ne želeći da ih slušamo. Ovo je moj san, moja potisnuta želja da on bude samo moj i da drugi prestanu da nam se mešaju u život. Ostavljamo ih daleko iza sebe, i sve ih slabije i slabije čujemo, dok na kraju potpuno ne iščeznu. Makar u snu to mogu da sprečim.

Stežem još jače toplu šolju, kao da je to moj san kome ne dam da nestane. Zažmurim da sve to ponovo odsanjam. Ponavljam u glavi scenu, ne želeći da je zaboravim.

Opet me prekida telefon. To me on zove da mi poželi dobro jutro. Čuti mu glas ujutru, pa makar i preko telefona, dovoljno je da ceo dan bude divan. Dogovaramo se da se nađemo za desetak minuta i odemo na doručak. Odevam se, obuvam čizme i za kraj stavljam šal i kapu. Rukavice mi neće trebati, imaću njegove ruke koje će zgrejati moje.

Sada je stvarno u mom dvorištu i čeka me. Koračamo kao u snu, držeći se za ruke, samo je pod našim nogama umesto peska sneg, u kome ostavljamo tragove. Jedva sam dočekala da mu ispričam san i sluša me, blago se osmehujući. Znam da i on želi da se to ostvari. Da ostavimo sve ljude koji nemaju život, koji daju sebi za shodno da se mešaju u naš, i odemo negde daleko.

Dok naručujemo hranu u obližnjem kafiću, posmatram ga. Osobu od koga su satkani moj život i moji snovi. Da nije njega sve bi to bilo isprazno i pusto. Ne volim zimu, ne volim sneg, ali uz njega sve je to čarobno lepo. Večeras ne želim da zaspim bez njega kraj sebe. Želim da budemo sami, u četiri zida sobice, dok me čvrsto drži u naručju, a ja zatvaram oči i opet ga puštam u snove.


Jovana Jovović studira novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije, piše kratke priče i beleži citate i omiljene delove iz knjiga koje čita. Možete ih pronaći na njenom blogu. Obožava Beograd, voli Novi Sad i uvek se vraća u Bar. Leto ne može da zamisli bez mora.

Editors choice