Ubiti pticu rugalicu, Harper Li
Kada je pre skoro pola veka preplašena mlada žena iz malog grada u Alabami, ušla u svoju buduću izdavačku kuću u centru Njujorka, niko nije slutio da će njena knjiga o porodici Finč, neponovljivoj avanturi života i odrastanja, postati jedan od omiljenih romana koji se stalno čitaju i uvek preporučuju. Ovo je njeno jedino delo za koje je dobila Pulicerovu nagradu i po kome je snimljen istoimeni film koji je osvojio Oskara. Kada sve kažete i osvojite samo jednom knjigom jedino logično je povući se i pustiti da knjiga dalje živi sama.
Kad je Harper Li (Harper Lee) objavila knjigu “Ubiti pticu rugalicu” 1960. godine, pokret za građanska prava u Sjedinjenim Državama dobijao je na snazi i primoravao na promene u američkom društvu. Međutim, na jugu zakoni i običaji još uvek su držali belce i crnce odvojenim u gotovo svakom aspektu života.
To je priča o mladoj devojci Skaut (Scout) i njenom ocu advokatu Atikusu (Atticus Finch). Radnja je usmerena na njegovu odbranu crnca koji je u takvoj sredini pogrešno optužen da je silovao jednu belkinju. Naslov knjige inspirisan je razgovorom za stolom tokom večere, kad se Atikus (Atticus) prisetio jedne životne lekcije koju je naučio u detinjstvu i to podelio sa svojom decom.
“Sećam se kad mi je tata prvi put dao tu pušku. Rekao mi je da ne smem nikad nišaniti ni na što u kući. I da mogu ubiti sve plave šojke, ako ih mogu pogoditi. Međutim, upamti, greh je ubiti pticu rugalicu!”
Ptica rugalica je vrsta sive ptice pevačice. Atikus (Atticus) im je objasnio da je greh njih ubijati jer ne nanose nikome štetu, već samo pevaju.
Budimo dobri jedni prema drugima. Iskažimo ljudsku saosećajnost i naklonost. To je pouka te magično jednostavne priče.
Roman “Ubiti pticu rugalicu” američke književnice Harper Li za većinu čitalaca inspirativnije je delo od Biblije.
Snažna i strastvena knjiga koja više od pola veka nalazi put do novih čitalaca definitivno je u malom broju onih knjiga koje vam čitanjem menjaju život, određuju vas kao čoveka, ženu, razbistri vam mozak i dušu, i poljuljaju i izgrade stavove kao i razmišljanja na određen način o ljubavi, filozofiji i životu. Određuje vam prijatelje i krivac je za većinu stvari koje vam se dešavaju u životu.
Klasik o životu na američkom jugu u doba krize 1930-ih iz perspektive devojčice Jean Louise Finch ispričan je jezikom mašte i odvažnosti junaka ove knjige da sebi i drugima kreiraju avanturu. Utiče na to da svako ko zaviri među korice pronađe ono što je njemu samom najvažnije i zauvek joj zavešta deo svoje duše.
“Atikus je bio u pravu. Jedanput je rekao da nikad stvarno ne možeš upoznati čoveka ako ne obuješ njegove cipele i ne prošetaš u njima. Meni je bilo dovoljno i da samo malo postojim na Redlijevoj verandi… Idući kući, osetih se vrlo starom, no pogledavši u vrh nosa ugledah sitne zamagljene loptice, ali ne zadugo jer me od razrokog gledanja hvata vrtoglavica… Pomislila sam da ćemo Džem i ja odrasti, ali da nam više nije ostalo bogzna šta da naučimo izuzev, možda algebre.”
“Ubiti pticu rugalicu” je najbolja ikad napisana knjiga iz dečje perspektive.
Vesna Mitić radi samo ono što želi i nosi samo ono što joj se slaže sa karakterom. Fer igrač, kapriciozna, sujetna, hirovita, impulsivna i razmažena. Seća se kako je propao rock & roll, iako Džeger još uvek peva, a ona više ne broji godine od kada je počela da piše. Sve što je do juče bila, više nije, sve što je želela, više ne želi, sve što je do juče volela – voli, ali nekako iza sebe i sa visine.
