Kada vas bliski ljudi ne shvataju i ne reaguju na vaša osećanja, to može biti bolno i poražavajuće, ali kada neko negativno reaguje i umanjuje vaša osećanja, to je krajnje uznemirujuće. Nevrednovanje i umanjivanje osećanja vas može navesti da se osećate loše zbog sebe i da sumnjate u sebe, jer indirektno poručuje da vaša osećanja nisu važna, ili da su nekako pogrešna.

Kada vam neko kaže, ili kada vi nekome kažete „nije to tako velika stvar“ ili „preteruješ“ ili „nema razloga da se tako osećaš“, to je emocionalna invalidacija, nevrednovanje i umanjivanje osećanja.

Takve izjave najčešće nisu zlonamerne i manipulativne (mada ponekad jesu), verovatno ste ih i sami upućivali, verujući da je vaša perspektiva objektivna, ali zaboravljajući da su osećanja druge osobe realna i validna, čak i ako su na neki način pogrešno usmerena.

Takođe su i vama govorili da ne preterujete i da to nije tako bitno, umanjujući vaša osećanja, koja su za vas bila stvarna, čak i ako nešte jeste pogrešno shvatili, ili ste reagovali nemajući u vidu sve činjenice – i loše ste se osećali zbog toga, bili ste ljuti i tužni.

Nepoštovanje i umanjivanje tuđih osećanja ne pomaže drugoj osobi da bolje razume sebe i situcaiju – upravo je može omesti u tome. A takođe podriva i vaš odnos sa drugom osobom.

Kako umanjivanje osećanja utiče na odnose

Neko može umanjivati tuđa osećanja jer u tom trenutku nema kapaciteta da se njima bavi. Možda je preopterećen sopstvenim problemima ili ne zna kako da reaguje.

Međutim, nepoštovanje osećanja se može koristiti i kao manipulativna strategija za sticanje kontrole i moći nad drugima. Ako ste se ikada osećali emocionalno obezvređeni, onda znate kako neka površna izjava može učiniti da se osećate bedno, bez obzira što nije bila zlonamerna. Ako je vaša osećanja umanjivala i obezvređivala bliska osoba, verovatno ste prvo počeli da sumnjate u sebe i da se preispitujete, verujući da su vaša osećanja možda pogrešna i boreći se da ih regulišete – što narušava vaše samopouzdanje.

Kada vam neko kaže da ne treba tako da se osećate, to neizbežno stvara konfuziju i nepoverenje u sebe. Preispitivanje svojih reakcija, misli i osećanja uopšte nije loše, u smislu introspekcije i dubljeg razumevanja sebe. Ali sumnja u sebe i u to da nemate prava da se osećate kako se osećate, ne dovodi do dubljeg razumevanja – samo postajete zbunjeni oko toga šta osećate i kako treba da se osećate.

Pokušaji da regulišete „nepoželjna“ osećanja i da se ponašate kako neko drugi misli da je ispravno, mogu vas dovesti do zatvaranja u sebe i izbegavanja da svojim ponašanjem izazivate nečije komentare. A to je put koji vodi u anksioznost i depresiju, jer se osećate nedostojno i pogrešno.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Yuliia Ryzhkova (@yuliiaryzhkova)

Pročitajte i ovo: Kad su osećanja neprijatna – kako da upravljate emocijama u vezi

Emocionalna invalidacija kao oblik zlostavljanja

Umanjivanje osećanja može biti jedan od najštetnijih oblika emocionalnog zlostavljanja, instrument gaslajtinga, koji dovodi do sumnje u zdrav razum, opažanje, u sopstveno iskustvo.

Ako niste sigurni šta sve može biti umanjivanje osećanja, evo spiska nekih uobičajenih izjava:

„Nije to tako strašno, kao što ti misliš.“

„Nije to tako velika stvar.“

„Preteruješ.“

„Moglo bi da bude i gore.“

„Previše si osetljiva.“

„Prestani sve da shvataš tako lično.“

„Ne vidim u čemu je problem.“

„To uopšte nije bilo tako.“

„Nemaš razloga da se tako osećaš.“

„Žao mi je što se tako osećaš.“

„Nemoj da razmišljaš o tome.“

„Ne želim da vodim ovaj razgovor.“

Takođe, kada je u pitanju emocionalna invalidacija, bitan je i kontekst situacije – na primer, ako pokušavate da pokrenete ozbiljnu temu kasno uveče, kad druga osoba želi da ide na spavanje i ona vam kaže „ne mogu sad da pričam o tome, sutra ćemo“ – to je sasvim u redu, ukoliko se sutra taj razgovor zaista nastavi.

Kako reagovati na invalidaciju

Kada doživite umanjivanje osećanja, možete biti u iskušenju da počnete da se raspravljate i objašnjavate, ali to možda neće dobro proći i postoje i bolji načini da reagujete i odgovorite. Važno je da zastanete i razmislite, jer izjave invalidacije mogu vas uvesti u stresni režim borbe ili bekstva. Zato zastanite i udahnite duboko – ili dišite duboko koliko god je potrebno i razmislite o tome kako želite da odgovorite. Šta je vaš cilj i zašto vam je taj odnos važan?

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Yuliia Ryzhkova (@yuliiaryzhkova)

Ako nemate blisku vezu sa osobom koja vam upućuje komentare invalidacije, nećete ih primiti k srcu i lakše ćete moći da ih odbacite i ne opterećujete se njima.

Međutim, ako je to bliska osoba, veza sa njom vam je važna i želite da vas ta osoba razume, možete pokušati nešto u stilu „osećam se kao da umanjuješ moja osećanja, ne treba mi da me popravljaš ili osuđuješ, samo mi treba da me saslušaš.“

Korišćenje „ja“ izjava je takođe dobar način da započnete komunikaciju. Na primer, „kada ti (radiš ili govoriš to i to), ja se osećam (tako i tako)“.

Unapređivanje veština komunikacije pomoći će vam u samopotvrđivanju i praktikovanju samosaosećanja i sticanje većeg samopouzdanja – mišljanje druge osobe ne mora da utiče na vas. Možete naučiti da to kontrolišete.

Osim toga, ne morate se držati ljudi koji vas stalno emocionalno obesmišljavaju – pronađite ljude sa kojima ćete deliti međusobnu podršku.

Pročitajte i ovo: Zašto je potvrđivanje osećanja važno i kako da ga praktikujete

Naslovna fotografija: instagram.com/yuliiaryzhkova

Brankica Milošević

Comments