Moda, umetnost i fotografija se međusobno inspirišu i oplemenjuju, a kada se spoje, dobija se umetnička modna fotografija. Priliku da pronađu tu plemenitu tačku spoja, imali su studenti Digitalnih umetnosti na 56. Perwoll Fashion Week-u.
U savremenom svetu, preplavljenom sadržajima koji nas konzumiraju dok podležemo iluziji da mi konzumiramo njih, umetnost je otklon i predah za kojim žudimo, svesno ili nesvesno. Pogled na objekat postaje pogled u sebe, momenat u kome se usklađujemo i prikupljamo energiju da nastavimo. Meditativni trenutak, koji nas nadahnjuje da nastavimo potragu za smislom, pronađemo potvrdu, ili utehu. Sve što ostavlja trag u srcu i duši, ostavlja trag i u svetu oko nas. Mrvica zvezdanog praha, bljesak duha, iskra inspiracije – to je ono što pokreće svet i utemeljuje neprolazne vrednosti.
Umetnička fotografija – pomalo kao pozorište
Žena kao inspiracija
Ljudsko telo je oduvek inspirisalo umetnike – slikare, vajare, fotografe. Od portreta do figure u pokretu, od realnog i dokumentarnog prikaza, do tela kao živog objekta u prostoru, koji transcendira duh, emociju i energiju. Žena kao inspiracija, simbol je snage, koja dolazi kroz ranjivost, prizor raskoši i lepote koja istovremeno oplemenjuje i uzemljuje.
U fokusu kreatora i u fokusu objektiva, žena je magična, moćna i bezvremena. Ona nosi mnoga lica i naličja zabeležena u trenutku pokreta,
Umetnička fotografija, moda i prolaznost
Radovi mladog fotografa Konstantina Miletića, inspirisani su ljubavlju prema analognoj fotografiji, a njegovu viziju je posebno nadahnuo kolektivni nastup MAD House koncepta.
Kroz njegov objektiv, modni detalji postaju izraz slojevite ženstvenosti i integriteta razigrane emocije i unutrašnjeg mira.
Umetnička fotografija je vrlo širok pojam, ali i direktna asocijacija na crno-belu tehniku i razvijanje filma u mračnoj komori. Kao i mnogi mladi fotografi koji su praktično odrasli u digitalnom svetu, Konstantin je fasciniran analognom fotografijom. Služeći se savremenom tehnologijom, nastoji da oživi magiju svetlosti i tame.
Kroz njegove portrete i figure, žena je jin i jang univerzuma, koji poziva na samorefleksiju. Ruke su u fokusu, jednako izražajne kao i lica – svojevrsna pantomima energije, dirljiva, koliko i uznemirujuća.
Konstantin može satima da raspravlja o kamerama, objektivima, finim podešavanjima, prednostima i ograničenjima, ali stvaralački proces se odvija u tišini. Fokusiran na ono što vidi kroz objektiv, on prati i hvata trenutak i osećaj istovremeno. I naravno, nikada nije u potpunosti zadovoljan i najteže mu je da izdvoji fotografije kojima stavlja najmanje zamerki.
Atmosfera koja na Fashion Week-u spaja scenski nastup, osvetljenje i kostime liči pomalo na pozorište. Sa likovima obučenim u dramu i emociju. Zamisao kreatora oživljava kroz lični doživljaj – a to je onaj kanal kroz koji emocija prodire do posmatrača, stvarajući utisak daleko dublji od dopadljivosti. Svaki nabor tkanine, efekat šminke, pogled i pokret, postaju tihi plamen unutrašnjeg života.
Jedinstvena dimenzija umetničke fotografije, koja nije režirana, već refleksivna, u svetu koji se neprekidno kreće, omogućava nam da zastanemo i udahnemo. Interakcija je produžena, ali je krajnji efekat fotografije. Dok posmatramo, prvi utisak se povlači i otvara prostor za povezivanje sa osećanjima. Kada nam nešto zaustavi dah, istovremeno postajemo svesni disanja. Zaustavljen pokret inicira unutrašnje kretanje. Doživlaj posmatrača se povezuje sa doživljajem fotografa, koji nas povezuje sa idejom kreatora. Telo u kvantnom skoku – u uspon ili pad. Mogućnost da se vratimo trenutku sadašnjosti, koja je već postala prošlost.
Umetnička fotografija je izraz ličnog doživljaja, koliko i tehnika, baš kao i kreiranje modne kolekcije. Odvija se u zadatim okvirima, pronalazeći načine da slobodno leti i diše. Kao i svaki oblik umetnosti. Kao i sam život.
Dokumentujući trenutak u prostoru, fotograf beleži i sopstveni trenutak unutrašnjeg sklada i nemira, proces koji se neprestano odvija, čak i kada je zaustavljen u sekvenci. Fotografija postaje kanal kroz koji se lični univerzum povezuje sa kolektivnim, manifest krhkog trenutka linearnog vremena u beskraju koji um ne može da dosegne.
Dopašće vam se i ovo: Da li bi moda trebalo da bude eskapistička?
Fotografije: Konstantin Miletić
Autor teksta: Aleksina Đorđević
