Vreme je da staneš, duboko udahneš i neko vreme samo dišeš. Jer verovatno zadržavaš dah i osećaš bol u grudima i životne okolnosti te pritiskaju poput kamena. Velike stvari izazivaju velike preokrete, veliku tugu, veliku zapitanost. Ali ne možeš pronaći odgovore sada, u ovom trenutku. Ono što možeš je da usporiš, da obratiš pažnju na male stvari i da se vratiš životu korak po korak, puštajući kockice da se slože i uvide da ti sami dođu.
Moraš tako, da ne pukneš skroz. Ne treba ti nervni slom, depresija, lekovi. Možeš to da preduprediš, tako što ćeš na vreme da prestaneš da juriš i srljaš, da prestaneš da misliš i da tragaš mozgom i mišićima. Odmori se. Prepusti se sudbini. Neko tamo gore je to sve isplanirao za tebe, jer ima poverenja u tvoju snagu i mudrost. Jer je to lekcija koju možeš da podneseš i koju možeš da savladaš. Imaš šta da naučiš, samo ne možeš sada odmah.
Pokreni projekat – pronađi neku lepu kutiju, vazu, kovčežić. Spremi šarene papiriće i počni od danas, pa u narednih 30 dana da zapisuješ lepe male stvari. Svaki put kad nešto lepo prirediš sebi, ili kad imaš neko osećanje ili misao koju ne želiš da zaboraviš, zapiši na papirić. Preklopi ga i ubaci u kutiju. Ne pitaj se da li je vredno zapisivanja to što si probala novu masku za lice i što si se osećala kao devojčica koja se maže maminim kremama dok je mama na poslu – prava avantura, svakako zapiši. Kupka sa penom uz sveću i muziku? Zapiši. Rečenica iz knjige koju čitaš, koja te naročito pogodila? Zapiši. Vatreni zalazak sunca? Zapiši. Dečiji smeh pod prozorom koji te naveo da osluškuješ i maštaš? Zapiši. Pesma sa radija, zbog koje si zapevala u taksiju? Zapiši.
