Na stalnu buku okruženja u kome živimo i radimo, naviknemo toliko da nam nedostaje kad je nema. Ipak, ponekad nas boli glava i osećamo se iscrpljeno i preosetljivo, iako se ništa posebno nije dogodilo, a tada nam telesna mudrost nalaže da legnemo i odmorimo se u tišini, ne pokušavajući ništa da čitamo, gledamo, slušamo. Često se oglušujemo o unutrašnje poruke, jer moramo da budemo na poslu, da idemo u prodavnicu, da uradimo još ovo ili ono, pa radije popijemo nešto protiv bolova, nego da poremetimo dnevni ritam. Zato je potrebno da naučimo tehnike brzog opuštanja, koje možemo da primenjujemo sedeći pred računarom, ili na nekom sastanku, i za koje realno možemo da pronađemo pet minuta, šta god drugo imali da radimo.
Svako opuštanje je zapravo uranjanje u unutrašnju tišinu. Jer često smo zaokupljeni bukom sopstvenih misli i ne pomaže ni umirujući šum talasa, ni masaža, ni trčanje, ni seks. Ne možemo dovoljno da se opustimo, da ostanemo opušteni dovoljno dugo, jer stalno nešto mislimo. Možda to nisu brižne misli, ali svi poznajemo onaj osećaj kad mozak radi dvesta na sat i neće da ućuti i ostavi nas na miru, iako smo iscrpljeni i nefunkcionalni.
Razne meditativne tehnike pomažu da utišamo misli. Meditacije često imaju zadatak, jednu misao kao problem za koji tražimo rešenje ili jednu sliku koju treba da držimo u svesti i da se na nju usredsredimo. Ali svaki oblik opuštanja je dobar, kakva god tehnika da je u pitanju. Opuštanje kao priprema za jogu centrira našu pažnju unutar našeg tela, upućuje nas da utonemo u svoje telo, da osećamo svoje tkivo, kosti, mišiće, organe, da čujemo kako nam krv struji i da obratimo pažnju na ritam disanja i srčanih otkucaja. Ovako se postiže unutrašnja, radna tišina, koja će nam pomoći da ostanemo usredsređeni na joga vibracije, čak i kad se pojave spoljašnji remeteći faktori buke i iznenadnih zvukova.
Ne možemo živeti u zvučno izolovanoj ćeliji, niti bi se u njoj odmorili od buke, ali možemo naučiti da stvorimo jezero relativne tišine u svojim mislima i mira u svom telu. Možemo istrenirati svoj um i telo da se opuste onda kad nam je potrebno da se osvežimo u toj tišini i da se izdvojimo makar mentalno, ako ne možemo fizički.
Aleksina Đorđević
