Protekle dve pandemične godine prilično su promenile i proširile modele rada na daljinu, koji su ostali aktivni, jer su se pokazali kao primenljivi i uspešni. Ako se čini da je rad od kuće, rad na daljinu, doneo nove izazove zaposlenima – istraživanja pokazuju da i nakon povratka na normalan režim rada, izolovanost i usamljenost imaju tendenciju povećanja.
Iako je u početku bio pokrenut zdravstvenim i političkim ograničenjima, rad od kuće legitimno nastavlja da se praktikuje i privlači pažnju medija, kompanija, kao i pažnju onih koji traže posao onlajn. Rad na daljinu ima velike prednosti – istraživanja su pokazala smanjenje stope odustajanja od posla, bolji učinak i ukupno zadovoljstvo zaposlenih – ali zato, sa druge strane, donosi izazove i opasnosti, specifične za ovakav način rada.
View this post on Instagram
Najveća pretnja za mentalno zdravlje (i radni učinak) onih koji rade od kuće, jeste osećanje usamljenosti i izolovanosti. Konkretno, usamljenost je jedan od primarnih razloga koje kompanije navode zalažući se za povratak u kancelarije, ali puko povezivanje osećanja usamljenosti sa fizičkom udaljenošću, bila bi obmanjujuća prečica. Mnogi zaposleni su se i mnogo ranije osećali usamljeno i dehumanizovano u kancelarijskoj i šalterskoj organizaciji rada i pružanja usluga, što nipošto ne treba zanemariti.
Usamljenost je psihološki i fiziološki opasna, a zaposleni koji se osećaju usamljeno (u kancelariji, ili prilikom rada od kuće), gube produktivnost i veća je verovatnoća da će dati otkaz. Činjenica je da se usamljenost povećala nakon perioda pandemije i ograničenog kretanja, pa je zato potrebno da se bolje pozabavimo razumevanjem ove informacije.
Pročitajte i ovo: Rad od kuće i zdrave navike? Da, moguće je!
Pre svega, potrebno je da razlikujemo usamljenost od izolacije – osećanje usamljenosti je percepirano stanje, ono kako se neko subjektivno oseća, jaz između odnosa koje bismo želeli da imamo i onih koje imamo, dok je izolacija objektivno stanje odvojenosti od drugih. Jednostavnije rečeno, usamljenost se ne odnosi na broj ljudi oko vas, već na to kako doživljavate i praktikujete svoj društveni život.
Zato rešavanje pitanja usamljenosti u odnosu na rad od kuće, zahteva razmatranje individualnih iskustava i psiholoških faktora, koji povećavaju opasnost od osećanja usamljenosti prilikom rada na daljinu. Istraživanje koje se bavilo traženjem odgovora na ovo pitanje, identifikovalo je tri kategorije osobina ličnostii motiva, koje utiču na osećanje usamljenosti.
U prvu kategoriju spadaju osobe koje imaju potrebu za pripadnošću i identifikovanjem sa kolektivom. Zaposleni koji preferiraju veze sa drugima, intuitivno ostvaruju svoje težnje – oni se spontano približavaju drugima, vole da budu deo tima i da zajednički rešavaju zadatke, lako se uključuju u grupni rad i pomažu novim kolegama da se pridruže. Za njih rad od kuće predstavlja udaljavanje od tima i gubitak osećanja pripadnosti zajednici i oni češće prijavljuju viši nivo osećanja usamljenosti. Druga istraživanja podupiru ove rezultate, nalazeći da su osobe sa jakom potrebom za pripadnošću podložnije stresu, anksioznosti i usamljenosti. Istovremeno, oni koji su emocionalno stabilniji i koji preferiraju samoću, imaju mnogo pozitivnija iskustva u radu na daljinu.
Zato menadžeri imaju interes u predlaganju aktivnosti koje odgovaraju zaposlenima sa jakom potrebom za pripadnošću i da im pomognu da izgrade značajnije veze u zajednici. Ove aktivnosti se odnose na organizaciju tačaka okupljanja zaposlenih (aparati za vodu, čajna kuhinja), poveravanje ovakvoj osobi aktivnosti koje su bogate odnosima i podsticanje da se upoznaju sa novim ljudima, deljenje kolektivnih referenci u timskom radu, razjašnjavanje najboljih načina komunikacije, uloge svakog člana tima, proslavljanje uspeha tima.
Pročitajte i ovo: 5 osnovnih pravila za rad od kuće
Pojedinci sa izraženom sposobnošću apstraktnog mišljenja i samorefleksije, skloni da mentalno rekonstruišu prošlost i projektuju budućnost, uspešniji su u upravljanju usamljenošću i za njih je to dragoceno iskustvo. Takođe, pokazalo se da je osećanje nostalgije korisno za jačanje društvenih veza, povećanje samopoštovanja, stvaranje pozitivnog uticaja i smanjenje usamljenosti, dok sposobnost razmišljanja o budućnosti doprinosi razvoju osećanja svrhovitosti, omogućavajući bolje upravljanje anksioznošću i usamljenošću. Sposobnost za mentalno, vremensko i apstraktno razmišljanje deluje kao zaštitni resurs protiv gubitka osećanja smislenosti i važnosti koje se javlja kao rezultat percipirane usamljnosti. Ovo saznanje upućuje menadžere na pomaganje zaposlenima da se udalje od čisto operativnog rada i razmisle o svrsi svog posla, sa vizjom budućnosti i dugoročnog značenja i sećanjem na to kako su teška vremena uspešno prevladana.
View this post on Instagram
Treću grupu ljudi čine oni sa većom potrebom za priznanjem, za potvrdom da su cenjeni i poštovani u kompaniji. Njima treba čestitati za uspešne poteze i treba im više povratnih informacija, a takođe prijavljuju veću usamljenost kada su usmereni na rad od kuće. Identifikovanje ljudi za koje je ova potreba od suštinskog značaja, potrebno je da bi menadžeri odvojili vreme za prepoznavanje doprinosa zaposlenih, dajući im pozitivne i personalizovane povratne informacije.
Rad od kuće menja prirodu posla i više ne možemo da se oslanjamo na kancelariju kao mesto izgradnje kvalitetnih odnosa i veza. Usamljenost koju zaposleni prijavljuju podstiče nas da bolje razumemo preferencije i sposobnosti ljudi koji rade na daljinu.
U tom smislu, odgovornosti su dvostruke – kompanije treba da prihate da upravljanje na daljinu zahteva savladavanje veština dobrog vođstva umesto traženja revolucionarnih modela, ili predlaganja neefikasnih „srećnih sati“ za izgradnju tima. Liderstvo je moć sa ljudima, a ne nad ljudima.
Zaposleni treba da preduzmu proaktivnu individualnu akciju da bi smanjili usamljenost jačanjem svoje društvene zajednice, pokazujući istinsku posvećenost timskom radu, obraćajući se menadžeru za povratnu informaciju postavljanjem otvorenih pitanja, kao i da izgrade veću otpornost kroz samorefleksiju.
Naslovna fotografija: instagram.com/atyourtaste
Brankica Milošević
