Postoji veoma jednostavna formula uspeha u životu, a zasniva se na još jednostavnijem principu – preuzimanju odgovornosti za vlastiti život!
Ljudi koji uspešno upravljaju svojim životom razmišljaju pozitivno, o budućnosti i onome šta im je važno da ostvare, planiraju kako će to da ostvare. Iznad svega, znaju da uspeh zavisi od njih samih, od toga koliko su sposobni da sprovedu svoje ciljeve, koliko će stvarno truda da ulože u to i da li veruju da je uspeh uopšte moguć. Oni preuzimaju odgovornost za svoj uspeh, za svoj život.
Uspeh kao univerzalna kategorija ne postoji. Svako sam bira kriterijume za uspeh. Ono što nam je svima zajedničko jeste da imamo neki interni kriterijum na osnovu kojeg procenjujemo uspeh u određenoj oblasti.
Uspeh zavisi od tri faktora:
Sposobnosti, talenti, mentalne sposobnosti pa i zdravlje, mogu biti nasledni. Isto tako, sposobnosti tokom vremena možemo da razvijamo ukoliko to izaberemo. Niko još nije odredio limite ljudskim sposobnostima. Očigledan primer su vrhunski sportisti koji ne znaju za limite. Svoje vrhunske sposobnosti i dalje razvijaju i unapređuju da bi postizali nove rezultate, nove rekorde!
Sposobnosti mogu i da se ne razvijaju. Mogu da budu nula. A sve što se množi sa nulom – daje nulu. Neulaganje u sopstveni razvoj, u svoje sposobnosti automatski umanjuje mogućnost uspeha – sve do same nule!
Akcija ili trud, rad koji ulažemo u datoj situaciji je takođe važan faktor za ostvarenje uspeha. Za nove rekorde je potrebno još više truda i rada! Trud podrazumeva visoku motivaciju, upornost, želju za napredovanjem. Sve to može čak i kompenzovati nedostatak sposobnosti, pod uslovom da nam je postizanje uspeha zaista važno. Često se može čuti kako je za 90% uspeha vrhunskih sportista zapravo zaslužan veliki trud i rad, a za tek 10% talenat. Ako nema truda, u formuli uspeha ponovo množimo sa nulom!
