Žanr fantastike je u krizi. Prevladava američka industrija knjige koja je epsku fantastiku ostavila iza sebe da bi se usredsredila na laku fantastiku tinedjžerskog tipa. Za to vreme na istoku (Poljska, Rusija) fantastika je i dalje u punom zamahu i gotovo neprestano se osvežava. Jedan od istaknutih pisaca nove vrste fantastike jeste Andžej Sapkovski (Andrzej Sapkowksi). Objavio je pet zbirki kratkih priča, pet knjiga iz ciklusa o Vešcu Geraltu, tri knjige iz husitske trilogije, roman “Zmija” (Żmija) smešten u vreme sovjetskog rata u Avganistanu, a autor je i fantazijske enciklopedije, ilustrovane kratke priče smeštene u svet kralja Artura, te društvene igre.
Sapkovski piše britko, stilom koji je donekle različit od uobičajene epske širine ove vrste fantastike. Stoga su njegove priče i romani puni događaja, obrta, zanimljivih epizoda. Likovi su, kao što i dolikuje, veći od života, bili to žustri ratnici ili strastveni ljubavnici (često oboje), mitska bića ili strašna čudovišta. Ono što odlikuje njegovu fantastiku je snažan uticaj slovenskog mitosa koji je naprosto deo sveta koji tka. Ona bića koja inače čine deo kanona fantastike Sapkovski menja, oblikuje u nešto drugačije. Stvara i novu mitologiju, čime Geraltov svet postaje bogatiji i svežiji od bilo čega što ste čitali iz pera američkih autora. Ipak, najbolji je ton Andžejeve proze, mračan, apokaliptičan, trezven, rastrzan između dobra i zla, prava savremena fantastika koja traži neke nove puteve, a opet poštuje nasleđe. To je posebno istaknuto u liku Geralta koji je proglašen za neku vrstu Elrika od Melinbonea nove generacije. Sa ovom odrednicom složio se i Majkl Murkok (Michael Moorcock).
Za promenu, sjajno napisana epska fantastika
“Poslednja želja” (Ostatnie życzenie)
Kroz niz kratkih priča, povezanih u kolažnu celinu, upoznajemo se sa Vešcem Geraltom iz Rivije. On je mutant-izrod stvoren sa jednom svrhom – da pomogne ljudima da istrebe opasna mitska bića i oteraju ih sa zemlje koju su zaposeli. No, odavno više nema ni traga od plemenitosti, jer čudovišta su istrebljena, ljudi oholiji nego ikad. Veštac nije superheroj koji štiti čovečanstvo, već zaboravljeni patrljak prošlosti, čudovište, sveden na ulogu plaćenika koji se potuca od jednog do drugog “slučaja”. Monstrumi koje lovi neshvaćeni su, jadni ostaci nekog pređašnjeg sveta, često navedeni da čine zlo silinom svojih instinkta ili bednim pokušajem da se prilagode novoj stvarnosti koji ljudi bezobzirno grade na zgarištu mitskih vremena.
“Mač sudbine” (Miecz przeznaczenia)
Još jedan kolažni roman iz serije o Geraltu. Donosi šest priča, nešto gušće isprepletenih nego u prethodnoj knjizi. Nažalost, prevodilac Milan Duškov koji je maestralno preveo “Poslednju želju” preminuo je, pa je rad nastavila Olivera Duškov, a razlika je primetna. No, ako prenebregnete nešto slabiji kvalitet prevoda, uživaćete u novim pustolovinama Geralta koje ga vode ka tragičnoj ljubavnoj priči koja ga sudbinski vezuje za čarobnicu Jenefer (Yennefer). Ova zbirka predstavlja uvod u niz romana o Geraltu.
“Narrenturm”
Fantazijski roman zasnovan na istorijskim činjenicama. Sapkovski nam predstavlja svet kakav je bio 1425. u vreme Husitskih ratova u Češkoj. Na istorijski verno istkanoj pozadini kreću se izmišljeni likovi i stvara se polje u kome se pojavljuju čarolije, mitska bića i natprirodne moći. Zanimljiva je postavka romana u kome se, kao u drevnim kniževnim delima, na početku objavljuje sve šta će se dogoditi, da bi kroz čitanje publika otkrivala sve pojedinosti. Ovaj neobičan potez, za današnje prilike, dao je romanu dodatnu patinu starine i predstavlja vodilju za nova fantazijska ostvarenja. Sapkovski nas uči da autori moraju zaći u prošlost da bi žanru fantastike udahnuli budućnost.
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.
