Mlada nigerijska književnica Čimamanda Ngozi Adiči (Chimamanda Ngozi Adichie) privlači pažnju svakim objavljenim romanom. Svojim prvim romanom “Purpurni hibiskus” izazvala je toliku buru, jer je ušla u najuži krug za dobijanje književne nagrade Orindž. Tada joj to nije uspelo, ali je već sledećim romanom “Pola žutog sunca” postala ponosna dobitnica ove prestižne nagrade. Prvi roman je proglašen je za najbolje delo u zemljama Komonvelta, a Čimamanda se vinula u sam književni vrh.
Čimamanda svakako spada u one pisce koji već na samom početku “kupe” čitaoce svojim retkim i nepogrešivim talentom. Ona savršeno manipuliše jezikom i stilom, a odlična pripovedačka moć se vidi u svakoj rečenici koju napiše. U isto vreme intimno i čudno, čitaocima stvara utisak da postaju deo imaginarnog života tih mladih žena (većina naratora u njenim romanima i pričama su upravo mlade žene). Ova mlada književnica je tek zasijala na književnom nebu, pa dok se ne pojavi još koje savršeno delo poput prethodnih, preporučujemo vam da utonete u već objavljene priče o Nigeriji i nigerijskom narodu kakve dosad niste imali prilike da pročitate.
Naša preporuka
“Purpurni hibiskus” (Purple Hibiscus)
Ovaj roman je priča o porodičnom životu u Nigeriji i zapetljanim političkim zbivanjima. Prepun tragike i dirljivosti, likovi su tako stvarni da nam se na trenutak čini da su deo našeg života. Radnja se odvija u Eniuguu u Nigeriji, a u centru zbivanja su petnaestogodišnja Kambili i njen stariji brat Jaja, kao i njihova porodica. Ovo dvoje tinejdžera žive povlašćenim životom za razliku od svojih vršnjaka. Otac im je bogat i ugledan poslovni čovek, pohađaju najelitnije škole i ni u čemu ne oskudevaju. To je u stvari slika njihove porodice iz perspektive drugih. Priča ispričana od strane male Kambili ukazuje na to da je njihov porodični odnos sve samo ne idiličan. Iza lika poslovnog i uglednog gospodina, njihovog oca, krije se svirepi, religiozni fanatik koji svoju decu i ženu kažnjava za sve što ne urade prema njegovim očekivanjima. Kada nekako tetka Ifeoma, očeva sestra, uspe da ubedi brata da pusti Kambili i Jaju kod nje u goste, za njih dvoje se otkriva novi svet, kakav dotad nisu mogli ni da sanjaju da postoji. Svet tako drugačiji od njihovog: police prepune knjiga, vazduh koji miriše na kari i muskatni oraščić, smeh kojim odzvanja čitava kuća. U toj siromašnoj kući, daleko od raskoši koja ih inače okružuje, Jaja uči da uzgaja cveće, a Kambili se zaljubljuje u sveštenika. Vojni prevrat je u toku, Kambili i Jaja se vraćaju kući uz novootkrivenu slobodu, a dočekuju ih posledice dela koje je njihova majka počinila. Ukoliko smo vam bar malo zagolicali maštu, trk u obližnju knjižaru i počastite sebe ovim fenomenalnim delom, sigurno se nećete pokajati.
“Drhtaj” (The Thing Around Your Neck)
Po mišljenju mnogih ovo je najbolje delo mlade književnice. Zbirka priča o životima Nigerijaca iseljenih u SAD, uglavnom iz perspektive mladih žena, ostavlja nas bez daha od stranice do stranice, i tako sve do kraja knjige. Kroz dvanaest fantastičnih priča, Čimamanda nas upoznaje sa kulturom svog naroda, sa odnosima između muškaraca i žena, dece i roditelja, Nigerije i Zapada. U svakoj priči je ogolila likove pred čitaocima, omogućivši im da se poistovete sa svakim od njih. Još jednom je dokazala da poseduje odlične pripovedačke moći. Interesantna je i nit koja sve likove iz različitih priča spaja, nit proživljavanja nekog unutrašnjeg rata sa kojim se svi mi borimo. Kroz ove priče ćete se upoznati sa sudbinom devojke koja je usamljena po preseljenju u Ameriku, majke koja je izgubila sina, udovca koji pokušava da se suoči sa smrću svoje drage, sestre koja je izgubila rođenu sestru u napadu koji je i sama preživela, književnice koja ne može da se snađe u materijalističkom svetu, svetu bluda i nemorala… Svako od njih se na određeni način ogoljuje pred čitaocima i tera na razmišljanje dugo nakon što zaklopite poslednju koricu.
“Pola žutog sunca” (Half of a Yellow Sun)
Ovaj roman je Čimamandi doneo nagradu Orindž i to zasluženo. Na fantastičan način prikazana borba za nezavisnost Nigerije, odvajanje istočne Nigerije i stvaranje države Bijafre, građanski rat između Nigerije i Bijafre i ponovno pripajanje. Priča o ratu i ljubavi, o odgovornosti, o etničkim razlikama, kraju kolonijalizma, o klasama i rasama u vreme građanskog rata u Nigeriji i o tome kako sve to može da bude prožeto ljubavlju. U centru zbivanja je mlada Olana koja napušta Lagos kako bi se pridružila svom voljenom, koji je profesor na univerzitetu u Nsugi, a inače obuzet revolucionarnim idejama. Pored ovo dvoje, pojavljuje se i mladi Ričard, Englez, zaljubljen do ušiju u Olaninu sestru bliznakinju, koja po svaku cenu želi da ostane sama i slobodna. Kako nigerijske trupe napreduju, tako su ovi likovi prinuđeni da beže, a tada u pitanje dovode svoja uverenja i međusobne odanosti. Ukoliko želite da saznate o istoriji tople Nigerije kroz pero ove nadarene književnice, ovo delo je pravi izbor za vas.
Prethodne tekstove iz serijala “Usred(u) čitanja” možete pronaći ovde.
Lola Radosavljević – bavi se jezikom, književnost nosi u srcu, a osmeh na licu. Hrabro ide kroz život, čuva večito dete u sebi, ruku pod ruku sa Mikom i njegovom parolom “Dok drugi objašnjavaju život, ti mahni rukom i odživi ga!”
