Prethodne tekstove iz serijala “Usred(u) čitanja” možete pronaći ovde.
Norveški pisac Justejn Gorder (Jostein Gaarder) jedan je od onih pisaca koje čitaoci ili vole ili ne vole, ali nema ravnodušnih. S obzirom na to da je godinama predavao filozofiju u školama, ne čudi što svako njegovo delo odiše filozofskom mišlju, ali onom ispričanom na zanimljiv način. Mnogi su ga upravo zbog toga kritikovali, zbog filozofije utkane u lako štivo, ali ukoliko biste se malo odmakli od okvira suve filozofije, uvideli biste da je svako njegovo delo svojevrsni priručnik za odrastanje. Tako i “Sofijin svet” ili “Roman o istoriji filozofije” predstavlja neku vrstu priručnika iz filozofije za mlade. Ono što mnoge privlači u njegovim delima jeste tajnovitost i misterija, večita želja da se zađe iza onog što je logično i uobičajeno.
Uz njegove knjige ćete se definitivno zaljubiti u Norvešku, zemlju hiljadu fjordova. Upoznaćete šta je prava ljubav, ona koja boli, ona koja daje i uzima sve. Kod Justejna Gordera filozofija i ljubav idu jedno uz drugo, rame uz rame, uzdižu se zajedno i pate zajedno, i na kraju postaju jedno.
Za vas smo izabrali ova tri Gorderova naslova
“Sofijin svet” (Sophie’s World)
“Preći deo puta nije isto što i promašiti put…”
Ovaj svetski bestseler, koji nosi podnaslov “Roman o istoriji filozofije”, jeste dug, neobičan i veoma nepredvidiv. Za mnoge mlade je predstavljao prvo susretanje sa filozofijom na neki manje suvoparan način. Glavna junakinja je Sofi Amundsen koja zajedno za čitaocem prolazi sve lekcije putem pisama koje joj šalje otac iz Libana. Od Heraklita, preko Sokrata, pa do svih vera koje nas sada, u modernom svetu okružuju, imaćete prilike da rešavate najveće misterije i da pokušate da nađete odgovor na neka od večitih pitanja. Možda ovo nije roman za neko napredno učenje filozofije, ali je svakako preporuka mladim ljudima da zavire i pronađu odgovore na neka od pitanja koja ih prate kroz život, kao što su: “Ko si ti?; Iz čega nastaje svet?; Koje sile upravljaju tokom istorije?”.
“Devojka sa pomorandžama” (The Orange Girl)
“Možda se nijedna druga vrsta intimnosti ne može uporediti s dva pogleda koja se susreću s istom sigurnošću i odlučnošću i jednostavno odbijaju da se puste.”
Iako najkraći, definitivno najlepši roman Justejna Gordera. “Devojka sa pomornadžama” je svojevrsna lekcija o ljubavi, ali onoj najvećoj i najjačoj. Ljubavi koja sve daje i isto tako sve uzima. Roman prati priču petnaestogodišnjeg dečaka Georga čiji se život menja iz korena kada dobija pismo od oca koji je mrtav već jedanaest godina. Pismo predstavlja predivnu, dirljivu ljubavnu priču koju čitamo zajedno sa Georgom. Baš onako Gorderovski, i u ovom romanu kroz pitanja koja otac postavlja sinu, želi da pronikne u večna pitanja o nastanku sveta i čoveka, o tajni univerzuma. “Devojka sa pomorandžama” predstavlja priču o potrazi za pravom ljubavlju, o teškim putevima koji se biraju za postizanje cilja. Ovaj roman će vas definitivno potaknuti da razmišljate o sebi i svom mestu u svetu oko nas.
“Zamak u Pirinejima” (The Castle in the Pyrenees)
Poslednji roman preveden na naš jezik predstavlja priču o dvoje nekadašnjih ljubavnika koji se sasvim slučajno sreću nakon trideset godina. Kao što je sam Gorder rekao “ovo delo je hibrid romana i filozofskog teksta”, baš kao i “Sofijin svet”. Dvoje ljubavnika se susreću u jednom hotelu u Fjordu za koji ih vezuje niz uspomena, jer su sticajem čudnih okolnosti na istom tom mestu pre 30 godina doživeli neobičan događaj. Kroz niz mejlova koje šalju jedno drugome raspravljaju o nekim važnim pitanjima postanka sveta i čoveka u njemu sa dva osnovna pristupa – muškarčeva racionalna objašnjenja i ženino verovanje u parapsiohologiju. Na taj način se otkrivaju i neke misterije iz prošlosti, kao i to zašto su njih dvoje krenuli različitim putevima pre toliko godina. Gorder i u ovom romanu pred nas postavlja pitanja o tome ko smo, šta smo, odakle dolazimo, ali nam takođe ukazuje i na činjenicu da ukoliko budemo čuvali svet, čuvaćemo i čoveka, tj. sebe u njemu.
Lola Radosavljević – bavi se jezikom, književnost nosi u srcu, a osmeh na licu. Hrabro ide kroz život, čuva večito dete u sebi, ruku pod ruku sa Mikom i njegovom parolom “Dok drugi objašnjavaju život, ti mahni rukom i odživi ga!”
