Filip Hoze Farmer (Philip José Farmer) stvarao je pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. U Americi u jedno uštogljeno vreme, naučna fanastika (mada bih ja pre rekao, samo fantastika) bila je savršen poligon za lansiranje “skandaloznih” tema. Bespoštedno se bavio istraživanjem seksualnosti, religije i petparačke književnosti. Bio je veoma razigran kao pisac, često je izmišljao likove i pisao pod pseudonimom. Tvrdio je da ovo književno “iskakanje iz kože” donosi svežinu i neočekivano obogaćivanje stila. Srađivao je sa poznatim piscima često koristeći njihove likove, svetove, dopunjujući ih svojom vrcavom maštom.
Zabavne i provokativne, knjige Filipa H. Farmera
Svet reka (Riverworld)
Serijal knjiga o svetu koji čini jedna velika reka počeo je luckastom pričom koja je prerasla u pripovetku, a kasnije i u roman, sa nekoliko nastavaka. Junake zatičemo na neobičnom svetu za koji naslućujemo da je veštački stvorila nepoznata rasa vanzemaljaca. Svi ljudi koji su ikada živeli na Zemlji oživljeni su na Svetreci. Na toj planeti nema mnogo čega osim reke, ponekih riba, oskudne vegetacije uz obalu i gotovo neprohodnih planina koje ograničavaju životni prostor na pojas oko reke. No, nema ni bolesti, smrti i gladi. Svi koji umru ponovo se probude negde niz reku. Uz nju su posađena postolja koja u određeni čas dopunjuju manjerke. U svakoj porciji žitelji dobijaju obrok, nešto za piće i opijat. Ipak, ljudi će od ove naizgled rajske planete očas posla napraviti pakao…
Ljubavnici (Lovers)
Prvi Farmerov roman. Bio je veoma uspešan i osokolio ga u odluci da postane pisac. “Ljubavnici” ne samo da je bio provokativna knjiga, jer istražuje seksualnost i ljubavne odnose i običaje, već je pomerio granice naučne fantastike koja je dotad bila prilično smerna. Da sve bude još skandaloznije, tema knjige je ljubavni odnos čoveka i vanzemaljke. Farmer priču smešta u distopijsko društvo zemljana koji odlaze na tuđinsku planetu s namerom da je pokore. Osim seksualnih tema, tu je i izrugivanje čovečanstvu koje je opsednutno pravilima, zakonima, psihologijom, religijom. Farmer se ruga i potomcima evropske civilizacije, koji u duhu predaka, kolonizatora, preziru drugost drugih.
Isus na Marsu (Jesus on Mars)
Ne spada u najbolja Farmerova dela, ali živo ilustruje poigravanje sa tabuima, što je najviše voleo. Vanzemaljska rasa Krš (Krsh) živi na Marsu sa ljudima koje su asimilovali. Tehnički napredniji Krši prihvataju ljudsku religiju i postaju judaisti, istina takvi koji smatraju za mesiju, ali u obliku čoveka, a ne boga. Njihova biblija sadrži i Knjigu Matijinu, jevanđelje po Judi Iskariotskom. Nevolje nastaju kada se na Marsu pojavljuje Isus, živ i prisutan, sa svim čudima i moćima. No, ljudi sa Zemlje ne prihvataju Drugi dolazak, tvrdeći da je vanzemaljac koji stiže sa Marsa – Antihrist.
Prethodne tekstove iz serijala “Usred(u) čitanja” možete pronaći ovde.
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.
