Život je ideal ili naša iluzija o idealnom?
Porodica je utočište ili sigurnost?
Ljubav je prava romantika ili prava strast?
Sve tragične ljubavne veze čije su okosnice strasti bitno se razlikuju u pogledu trajanja i intenziteta, ali bez obzira na to prolaze kroz iste faze.
Raspoznavanje. Identifikacija. Određivanje. Struktura. Zaplet.
“Priča Stele Rafael jedna je od najtužnijih koju znam. Kao duboko isfrustrirana žena, iskusila je očekivane posledice dugotrajnog poricanja upustivši se u iznenadno sveprožimajuće iskušenje.
A bila je romantična.”
“Utočište”, knjiga Patrika Mekgrata (Patrick McGrath), nije senzacionalan, ali je prilično šokantan i bogat roman – ne u svojoj spoljašnjoj radnji, jer je priča jednostavna i svakidašnja, već u načinu na koji je likovi doživljavaju, u agoniji i dubini sopstvene duše.
“- Znači, bio je to jedan normalan brak?
– Pretpostavljam.
– Muž, dom, dete, razumno posvećenje koje si ugrozila.
– Nisam razmišljala o tome.
– Da li je bio dodatni stimulans to što si čitav svoj život stavila na kocku?
Sad sam sedeo nalakćen na sto, sa izrazom tople i ogoljene radoznalosti.
– Zaljubila sam se, to je ono što me je veselilo – rekla je.
Nastupila je tišina.
– Ova ljubav – rekao sam – taj osećaj nad kojim nisi imala kontrolu. Šta je to zapravo bilo?
Opet tišina. Izustila je umorno:
– Ako ne znaš o čemu pričam, ne mogu ti ni objasniti.”
Zaljubljenost, ljubav i strast različita su osećanja, koja se često brkaju, pa se iz te zbrkanosti javljaju mnogi nesporazumi i problemi. Zaljubljenost i strast mnogo brže prolaze, dok ljubav, ako je ona prava, može da traje i godinama.
Šta se dešava?
Svima nam se sigurno desilo bar jednom u životu da se zaljubimo. Lep osećaj, ali pomalo i naporan. Strasti se uzburkaju, sve se pokrene, a razum biva potisnut u drugi plan. Iz tog razloga, nesposobni smo da sagledamo stvari onakve kakve one jesu, već predmet naše zaljubljenosti gledamo kroz ružičaste, idealizujuće naočare.
Zaljubljenost ili prođe ili preraste u ljubav.
Ljubav je daleko čvršća, pouzdanija i racionalnija emocija. Tad smo već u stanju da mnogo realnije sagledamo osobu koju volimo, da shvatimo da ona ima i mane, ali mane koje možemo prihvatiti, pa čak i voleti.
Ali šta je sa strašću?
Strast je jedna više fizička reakcija, koja prati ove emocionalne pojave. Naravno da je u fazi zaljubljenosti strast na najvišem nivou. Zbog hormona, požude i slepe opčinjenosti. Strasti se vremenom stišavaju, prestaje obuzetost novopridošlom osobom u naše živote, prestaje osećaj nedoživljenog, i kao sve radnje koje se sve više ponavljaju, postaju rutina, a rutina guši strast.
Smanjivanjem strasti ne prestaje i ljubav. Ljubav čak može i da se povećava tim sve većim zbližavanjem. Nažalost, sve veće zbližavanje jeste polagani ali sigurni ubica strasti.
“Znači, ne može da se definiše? Nije moguće o tome razgovarati? To je, znači, nešto što oživi, nemoguće ga je ignorisati, a onda uništi ljudski život. I ništa se drugo o tome ne može reći. Jednostavno je to.”
“… Ali pre nego što sam otišao zamolio sam je da razmisli o značenju glagola – voleti…”
“Utočište” je knjiga koja je Mekgratu donela nominaciju za prestižnu književnu nagradu “Whitbread”, brojne pohvalne recenzije i veliki književni ugled. Stiven King je za “Paramount pictures” uradio filmsku adaptaciju scenarija.
Vesna Mitić radi samo ono što želi i nosi samo ono što joj se slaže sa karakterom. Fer igrač, kapriciozna, sujetna, hirovita, impulsivna i razmažena. Seća se kako je propao rock & roll, iako Džeger još uvek peva, a ona više ne broji godine od kada je počela da piše. Sve što je do juče bila, više nije, sve što je želela, više ne želi, sve što je do juče volela – voli, ali nekako iza sebe i sa visine.
