Mogu ja da budem domaćica, kad hoću. Ali nemam potrebu da se dokazujem. Bolje neka on mene izvede, nego ja njega da zovem na večeru, neću da ga razmazim. Kako postaviš stvari od početka takve su. Dobro, podelićemo račun, normalno. Uf, što nisam žensko, pa da mi bude normalno da on sve plaća i da umem da kuvam, pa da mu ljubav uđe kroz stomak. Ma šta je znala moja baba o ljubavi i stomaku, ostala udovica u mojim godinama. Tja. Valjda sam na nju muškobanjasta.
Šta nije u redu sa muškarcima? Da li su oni stvarno pali s Marsa? Kako neko može da ne ume i ne želi da voli? Gde su ti ljudi rasli? Da li svi imaju problem sa dominantnim majkama i nedostatkom ljubavi? Gospode, ako ikad budem imala dete, nadam se da neće biti muško. Ne želim da budem odgovorna za nesreću neke žene.
Kao ja ne znam šta hoću! Nije istina da ne znam! Hoću sve! Samo ne mogu da se odlučim kojim redom.
Možda mogu i manekenka da budem, kad je već jedino što želim mir u svetu i hranu za gladnu decu Afrike. Zar je moguće da nemam neku želju za sebe? Da mi sad dođe zlatna ribica, dođavola, nemam pojma šta bi mi bila treća želja. Mora da matorim. Ako se ne udam do tridesete, gotova sam, čuvaću deset mačaka i biću opušteno luda. Mislim, neću više morati da se pretvaram da sam normalna.
Pročitajte još i ovo:
Moje komšije sa Fejsbuka (BLOG)
Nepogrešivi znaci da ste sami sebi srodna duša
Kako uspevam da iz kurtoazije ne poštujem sebe (BLOG)
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Izvor fotografija: www.fashioneditorials.com
