U ljudskoj prirodi je da brzo osudi i još brže presudi. Zna se šta rade zlikovci i kako treba da prođu, da plate za svoja nedela. Istorija nas, međutim, uči da su najveći zlikovci uglavnom izbegli ljudsku pravdu, a da su, zbog predrasuda i osuda, ni krivi ni dužni stradali na buljuke. Od Inkvizicije, Kju Kluks Klana, odmazde, osvete…
Jadni smo jer večito uzimamo pravdu u svoje ruke. Jer je sistem nesposoban i nefunkcionalan i uglavnom nepravedan. Povlašćeni, razvlašćeni, potlačeni u stalnom sukobu, na svim nivoima. Svet je pun straha, besa i nasilja, kao što je uvek i bio. Izgleda kao da živimo u najgoroj zemlji u najgorim vremenima, ali možda je oduvek tako izgledalo.
Pravim ovoliki uvod zato što treba da zauzmem neki stav i napišem nešto pametno o slučaju YouTube star-a, Bake Praseta i maloletnih devojaka. Mogla bih da upotrebim nekoliko sočnih srpskih reči u pola rečenice, da izrazim stav. Ali, istina je da ne mogu, jer nemam stav. Uplašena sam. Osećam duboku zebnju, jer realnost koju ne mogu da pojmim, preti da proguta moju realnost bez žvakanja. Osećam se kao da stojim na rubu crne rupe koja me ne usisava jedino jer ne mari za mene, ima krupnije zalogaje za usisavanje. Razum. Odgovornost. Dobrotu. Velikodušnost. Sve te staromodne gluposti, kojima se više niko ne služi, a i zašto bi, kad uopšte ne rade.
Zaista verujem da je Bakin slučaj samo jedan mali, iščašeni zglob u nakaznom kosturu kolektivne strukture i da tu nema nevinih. Svi su odgovorni. Roditelji, društvo, država, globalno urušavanje vrednosti, naboj koji klobuča i izliva otrov intenzivno, kao kulminacija cele ove priče o koroni (i svih onih koje se kriju iza nje), koja kreira preovlađujuću svetsku realnost. Mogu da filozofiram i ezoteriram do prekosutra ili mogu da ispsujem sve redom, isto mi se ‘vata.
Pa, pokušaću da uradim ono što mi je baš mrsko – da zauzmem stav o nečemu što u mom svetu ne postoji i za šta me boli uvo. Neka Baka Prase sam vodi računa o sebi, svojoj reputaciji i posledicama gubljenja iste – jer izgleda da su mu neke firme otkazale ugovore, pa će možda morati malo duže da se opušta u đakuziju, a o maloletnoj deci sa maloletnom pameću, neka vode računa njihovi roditelji. Moj sin prati neke druge jutjubere, jer imaju bolji smisao za humor i promovišu sadržaje koji ga zanimaju, a moja ćerka nije bila praznoglava ni sa pet godina.
