Svojim nivoom vibracija, sadržajima i vrednostima koje zastupa, mladi Baka Prase je privukao komplikacije koje vibriraju na istoj frekvenciji. Izboriće se on sa tim, sigurna sam. Neko je nedavno prokomentarisao kako loša reklama nikada nije bolje prolazila nego sada, u ovom trenutku naše društvene stvarnosti. Devojčice će dobiti nešto od te slave koju priželjkuju, možda zabranu izlaska i okupljanja, makar zbog korone.
Taj cirkus je ona priča o oružju i alatu – nož je i jedno i drugo. Savremene digitalne platforme, komunikaciona tehnologija i momentalni prenos informacija je oružje, isto kao što je alat. Deca barataju noževima YouTube-a, Instagram-a, Tik Tok-a i vrlo su vešta. Vrte ih preko prstiju, bockaju između prstiju (sve brže i brže), bacaju u metu (sportski), pa ponekad malo promaše, malo se secnu, otfikare sebi po neki prst, ili nekog slučajno ubodu u srce. Zaigraju se. Ili im se ne sviđa kako se neko drugi igra. A kad se odrasli umešaju da podele pravdu, ispada da je kasno za mešanje i za pravdu, jer su se alati otrgli kontroli i postali oružje. Kao da se to dešava prvi put u istoriji! Kao da nismo znali da sve dobro može da se zloupotrebi i da uopšte, sve može da se zloupotrebi. Izgleda da nas istorija nije ničemu naučila. Jesmo doneli zakone, baš zato. Ali, i zakoni mogu da se zloupotrebe.
Ne vidim rešenje. Ne vidim način da se rasuđuje i presuđuje pravedno, jer i pravda može da se zloupotrebi. Svaki alat može da se koristi kao oružje. Branilo ili napadalo, oružje ima samo jednu svrhu – da povredi.
U lovu na pedofile, psihopate, silovatelje i ubice, može nam se desiti da ulovimo neke veštice. Kolateralna šteta, možemo da kažemo, ako smo demagozi i licemeri. A jesmo.
Zdrav čovek u bolesnom društvu može jedino da ostane u manjini i da koristi dostupne alate da zastupa zdrave vrednosti. A da li to išta vredi?
Oduvek sam verovala u manjinu.
Naslovna fotografija: unsplash.com
Aleksina Đorđević
