Da, lepo je ponekad otputovati sam i uzeti vreme za lični rast i otvaranje prema velikom svetu. I to nam je ponekad zaista potrebno. Ali, samostalni put ne može večno ostati takav. Kao ljudi, imamo tendenciju da se sprijateljimo, da se upoznamo sa novim kulturama, da od svakog novog mesta napravimo privremeni dom, nakon što ga malo bolje upoznamo. Dakle, mi na put možemo poći sami, ali se nećemo vratiti sami. Vratićemo se sa novim poznanstvima i novim ulicama gradova koje su nam sada mapirane u glavi. I svakako, vratićemo se kući. Jer gde god da smo na ovoj planeti, svako od nas oseća gde mu je kuća, a kuća je tamo gde su ljudi koje voliš.
View this post on Instagram
I okej je FaceTime. Nisu loše ni poruke. Pozivi su dobar izum. Ali ništa od toga ne može se meriti sa dodirom, pogledom u oči, mirisom kose osobe koju volimo. Poziv sa egzotične destinacije će nam obezbediti da makar deo iskustva koje osećamo podelimo sa osobama koje nam nedostaju. Ali zajedničko koračanje po nepoznatoj zemlji, nazdravljanje, isprobavanje hrane, gledanje u isto nebo i kupanje u istom moru – to su stvari koje se cene. To su momenti koji će nas povezati.
Nismo nešto preterano dugo na ovoj planeti, osamdesetak godina je prosek. Hajde da ih provedemo sa ljudima sa kojima smo imali čudne sreće, da se u isto vreme zadesimo u ovom životu.
Naslovna fotografija: instagram.com/parisianamour
Jovana Pantić
